10 stvari koje sigurno niste znali o Kipu slobode (zamalo nije bio zlatan!)

Više od 12 miliona imigranata je ušlo u SAD kroz prolaz ostrva Ellis od 1892. do 1954.godine, dok ih je njihov veličanstveni komšija, Kip slobode, dočekao u svoj novi dom.

U čast Lady Liberty (kako se danas popularno naziva), Parade je zamolio Elizabeth Mitchell, autorku knjige Liberty’s Torch, da otkrije neke malo poznate činjenice o najpoznatijem američkom spomeniku.

Ikonu u vidu Kipa slobode uzimamo zdravo za gotovo – to je savršena kulisa za proslave američkog patriotizma. Ali malo ljudi, međutim, zna činjenicu o tome kako je ona nastala i kako se jedan neobičan vizionar, Frederic Auguste Bartholdi, borio protiv neistomošljenika, inženjerskih nemogućnosti i besne oluje tokom prevoza da bi Lady Liberty stala na noge u njujorškoj luci.

Knjiga Liberty’s Torch: The great adventure to build the Statue of Liberty govori o neverovatnom putovanju statue od hirovite inspiracije svog autora do grozničavog rada pristalica kao što su Gustave Eiffel, Mark Twain i mnogo drugih donatora starih njujorških podstanarskih kuća.

Evo 10, malo poznatih, činjenica o Kipu slobode:

1. Kip slobode NIJE bio poklon Francuske Americi

Svi smo čuli priču koja podrazumeva da je statua razmenjena između dve vlade, vlade Francuske i vlade Amerike. Zapravo, Frederic Auguste Bartholdi, umetnik koji je bio na polovini svoje karijere, je odlučio da, na osnovu svoje vizije izgradi masivni svetionik u obliku žene, ponudi ovu ideju zemlji koju nikada ranije nije posetio. U svojim dnevnicima i pismima je opisao svoje putovanje u sve krajeve Amerike, od Nijagarinih vodopada i Vašingtona do Čikaga i Los Anđelesa, kako bi istražio ovu egzotičnu zemlju i pronašao podršku za svoj projekat.

Kada značajnog vladinog finansiranja nije bilo na vidiku, on je sam osmislio svaku moguću strategiju prikupljanja sredstava. U Parizu je priređivao spektakle čuda, naplaćivao posetiocima ulaz kako bi gledali izgradnju statue iz prašnjave radionice, prodavao suvenire, nakon čega se čak i prijavio u kancelarijama francuske vlade da mu dozvole da on vodi nacionalnu lutriju.

Na kraju mu je Joseph Pulitzer, američki novinski magnat, pomogao da dovrši posao ispisujući imena svake osoba koja je donirala makar i novčić za ovu svrhu. Ova strategija je ubrzala tiraž Pulitzer-ovih novina jer su čitaoci kupovali primrak novina samo da bi videli svoja imena u njima – sjajan marketinški potez.

2. Kip slobode je prvobitno dizajniran za Suecki kanal u Egiptu

Bartholdi nije izradio osnovni dizajn statue posebno za Ameriku. Kao mladić je posetio Egipat i bio očaran projektom kanala koji je trebao biti između Sredozemnog i Crvenog mora. Na svetskom sajmu u Parizu 1867.godine, sastao se sa Khedive-om, vođom Egipta, i predložio stvaranje dela čudesnog poput piramida ili sfingi. Zatim je dizajnirao kolosalnu ženu koja je držala lampu i nosila široku haljinu kao građani Egipta, kako bi stajala kao svetionik na ulazu u Suecki kanal. Egipatski sporazum je propao, pa je Bartholdi odlučio da putuje u Ameriku kako bi predstavio svoju ideju.

3. Amerikanci su bili spori pri odluci da prihvate statuu

Koliko su Amerikanci zapravo bili uzbuđeni zbog mogućnosti da pruže dom novom spomeniku? Prvo prikupljanje sredstava i podrška su bili krajnje nejasni. Prošlo je oko 15 godina, dok je statua bila završavana i sastavljana u susedstvu Pariza, pre nego što je američko građanstvo konačno počelo da je prihvata.

4. Baklja je bila izložena u Filadelfiji – i skoro je ostala tamo.

Baklja je sa velikim uspehom izložena na svetskom sajmu 1876.godine u Fairmount parku u Filadelfiji; posetioci sajma su platili ulaz da se popnu u bakju i vide pogled sa vrha. Sa sredstvima prikupljenim od te izložbe, Bartholdi je konačno imao dovoljno sredstava za izgradnju glave statue. Bio je toliko zadovoljan prijemom statue od strane države Filadelfije da je neko vreme razmišljao da statuu da njima umesto Njujorku.

5. Kip slobode je takođe skoro otišao u Boston

Tokom 1882.godine, kada je statua bila u fazi izgradnje u Parizu ali su napori za prikupljanje sredstava zaostajali u Njujorku, Boston je odigrao predstavu kako bi dobio statuu. Dokazujući da Njujorčane ništa ne motiviše tako dobro kao rivalstvo, New York Times je uzvratio uvodnom reči:

„(Boston) predlaže da uzme naš zanemareni Kip slobode i zagreje ga zarad svoje upotrebe i slave. Boston je verovatno precenio svoje moći. Ova statua nam je draga, iako je nikada nismo sa dostojnom pažnjom tretirali, i nijedan trećerazredni grad neće uskočiti i oduzeti nam je. Filadelfija je to isto pokušala 1876.godine ali nije uspela. Neka Boston bude upozoren … da on ne može imati našu Liberty … i da će ta velika svetionik statua pre biti razbijena u fragmente … nego što će stajati u luci Bostona“.

6. Njujorški Central Park i Prospect park su oboje razmatrani kao lokacije

Kada je Bartholdi prvi put stigao u Njujork 1871.godine, smatrao je Prospect park u Brklinu i novoizgrađeni Central Park mogućim lokacijama za statuu. Da je odabrao da izgradi Kip slobode u Central Park-u, poznata stambena zgrada Dakota ne bi stigla ni do njenog palca na nozi.

7. Statua je prvobitno trebala da bude svetionik

Kada je Ulysses Grant odobrio upotrebu ostrva Bedloe (sada ostrvo Liberty) za statuu, precizirao je da će Kip slobode zapravo biti svetionik. To bi Dami dalo svrhu, a samim tim bi zaslužilo i vladino finansiranje. Međutim, inženjeri nikada nisu uspeli da osvetle statuu dovoljno kako bi služila kao svetionik – što je u Bartholdi-ju izazvalo krajnju frustraciju. Vremenom je bilo jasno da je nalazište ostrva Bedloe bilo previše u unutrašnjosti da bi u svakom slučaju bilo dobro za svetionik.

8. Bartholdi je planirao da statua bude prekrivena zlatom

Da bi statuu učinio vidljivom i u mraku, Bartholdi je predložio Amerikancima da skupe novac kako bi je pozlatili. Međutim, s ozbirom na to kako je zastrašujući i naporan zadatak bio prikupiti čak i dovoljno novca da se statua postavi u njujoršku luku, niko nije istrajao u tome da plati ogromne troškove pokrivanja masivne statue zlatom.

9. Thomas Edison je jednom imao plan da natera statuu da govori

Kada je Edison predstavio fonograf javnosti 1878.godine, rekao je novinama da je dizajnirao „čudovišni disk“ za unutrašnjost Kipa slobode koji će omogućiti statui da drži govore koji se mogu čuti do severnog dela Manhattan-a i dalje preko zaliva. Srećom, niko nije insistirao na tom čudnom obećanju jer bi to dovelo do, itekako, čudnog iskustva i osećaja šetnje u Njujorku dok čujete kako Kip slobode „govori“.

10. Sufražetkinje su protestovale zbog otkrivanja statue

Kada je statua otkrivena u oktobru 1886.godine, grupe za ženska prava su protestovale na osnovu saznanja da će ženska figura stajati u njujorškoj luci i predstavljati slobodu a većina Amerikanki, u tom momentu, nije imala slobodu da glasa.

Stvarnom otkrivanju onoga što je danas poznato kao ostrvo Liberty prisustvovale su samo dve žene: Bartholdi-jeva supruga i trinaestogodišnja ćerka Ferdinand de Lesseps-a, francuskog inženjera koji je projektovao Suecki kanal. Supruge članova američkog komiteta su bile prinuđene da posmatraju ovaj proces sa mornaričkog broda pored ostrva. Sufražetkinje su unajmile brod kako bi kružile ostrvom tokom otkrivanja statue. Reagovale su protestnim govorima ali se oni nisu mogli čuti uz buku parnih zvižduka i topova u luci.

Izvor: Parade