Amerikanci najnesrećniji u poslednjih 50 godina, pokazuje istraživanje

Važna informacija: 2020.godina je bila veoma teška po američku psihu. Ljudi iz SAD-a su danas nesrećniji nego što su bili u prethodnih 50 godina!

Ovaj smeli – a ipak iznenađujući – zaključak potiče iz studije praćenja odgovora na COVID (Covid Response Tracking Study) koju je sproveo NORC na Univerzitetu u Čikagu. Studija otkriva da samo 14% odraslih Amerikanaca kaže da su veoma srećni, u odnosu na 31% onih koji su to isto rekli 2018.godine. te godine, 23% je reklo da su se često ili ponekad osećali izolovano poslednjih meseci. Sada to kaže 50%.

Istraživanje, sprovedeno krajem maja, se oslanja na gotovo pola veka istraživanja Opšteg socijalnog istraživanja koje je prikupljalo podatke o američkim stavovima I ponašanju najmanje svake druge godine od 1972.godine. Ne manje od 29% Amerikanaca se ikada izjasnilo da su veoma srećni u toj anketi.

Većina intervjua sa novom anketom su završeni pre smrti George Floyd-a koji je pokrenuo proteste širom zemlje I globalne razgovore o rasnoj I policijskoj brutalnosti, dodajući osećaj stresa I usamljenosti na već postojeću anksioznost zbog izbijanja Korona virusa – posebno kada su u pitanju Afro-Amerikanci.

Lexi Walker, 47-godišnja profesionalna poverenik po profesiji koji živi u blizini Geenwille-a u Južnoj Karolini, se osećala uznemireno I depresivno tokom dugih perioda prošle godine. Vratila se u Južnu Karolinu krajem 2019.godine, a zatim je njena mačka preminula. Njen otac je preminuo takođe u februaru. Taman kad je pomislila da će izaći I družiti se u pokušaju da lakše podnese svoju tugu, pandemija virusa Korona je nastupila.

“To se desilo jedno za drugim”, rekla je Lexi. “Ovo je veoma teško. Najgora stvar za mene je to što, nakon svega, I dalje ne znam šta mogu da očekujem da će se dogoditi”.

Među ostalim nalazima iz nove ankete o životu tokom pandemije, izdvaja se:

• Javnost je danas manje optimistična u pogledu poboljšanja životnog standarda za sledeću generaciju nego što je to bilo u poslednjih 25 godina. Samo 42% Amerikanaca veruje da će njihova deca, kada dostignu njihove godine, imati životni standard koji je mnogo bolji. Solidnih 57% je to isto reklo i 2018.godine. pošto je pitanje postavljeno 1994.godine, prethodni najniži nivo je bio 35%, baš tada, 1994.godine.
• U poređenju sa anketama sprovedenim nakon ubistva predsednika John F. Kennedy-ja 1963.godine i nakon terorističkih napada 11.septembra, Amerikanci će manje verovatno prijaviti neku vrstu emocionalnih i psihološki stresnih situacija nakon izbijanja COVID-19. Manje je onih koji sada prijavljuju da puše više nego obično, plaću ili se osećaju ošamućeno sada nego nposle te dve prethodne tragedije, mada više njih prijavljuje da su češće gubili živce ili želeli da se napiju.
• Otprilike dvostruko više Amerikanaca je danas izjavilo da je usamljeno više sada nego 2018.godine, i nije iznenađujuće obzirom na zaključavanje koje je pokušalo da zaustavi širenje Korona virusa, došlo je i do pada zadovoljstva što se tiče društvenih aktivnosti i veza. U poređenju sa 2018.godinom, Amerikanci tkaođe imaju dva puta veću verovatnoću da kažu da su ponekad ili često osećali nedostatak druženja (45% naspram 27%) i osećali se izostavljeno (37% naspram 18%) u poslednje četiri godine

Ono što je iznenađujuće, navodi Louise Hawkley, viša naučna istaživačica sa NORC-a na Univerzitetu u Čikagu, jeste to da usamljenost nije bila još više rasprostranjenija. „Nije toliko visoka koliko bi mogla da bude. Ljudi su smislili način da se povežu sa drugima. To nije zadovoljavajuće, ali se ljudi donekle sami snalaze“.

Nova anketa je pokazala da nije blo značajnih promena u proceni Amerikanaca o finansijama njihovih porodica od 2018.godine i da je njihovo zadovoljstvo sposobnošću njihovih porodica da se finansijski slažu bilo veliko koliko i prošlih pet decenija.

Jonathan Berney iz Ostina u Teksasu je rekao da je pandemija – i njegovo posledično otpuštanje kao menadžera digitalnog marketinga u advokatskoj firmi – dovela do toga da preispita sve u svom životu. Iako priznaje da trenutno nije najsrećniji, to je dovelo do sledećeg, teškog pitanja: da li je zaista bio srećan i pre pandemije?

„2020.godina je samo ubrzala duhovno propadanje. Kada su stvari dobre, nemate tendenciju da gledate unutar sebe“, rekao je, dodajući da je živeo i radio u oblasti Majamija pre nego što ga je pogodila pandemija. Dok se Florida bavila virusom, devojka ga je napustila i on je odlučio da ode u Ostin. „Verovatno jednostavno nisam bio lak za saradnju od tolikog stresa i strepnje. Ovo je iznedrilo egzistencijalnu krizu“.

Benrey, koji traži posao, navodi da su se stvari popravile od onih ranijih, prvih mračnih dana pandemije. Još uvek traži posao, ali ima malo ušteđevine zahvaljujući kojoj živi. Rekao je da pokušava da vozi kajak i usredsredi se, kako bi bio spreman da se nosi sa bilo kojim budućim sledom događaja.

Ponovno izmišljanje sreće je činjenica koja je čvrsto urezana u DNK američkih građana, rekla je Sonja Lyubomirsky, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornije, u Riverside-u.

„Ljudska bića su veoma otporna. Postoji mnogo dokaza da se svemu prilagođavamo. Idemo napred“, rekla je, dodajući da je radila studije sreće od početka pandemije i otkrila da su neki ljudi malo srećniji nego prošle godine.

Melinda Hartline iz Tampe, koja je otpuštena sa posla iz oblasti odnosa sa javnošću, je navela da je bila u depresiji prvih nekoliko nedelja nezaposlenosti. Tada je počela da vozi bicikl, igra tenis i upisala je kurs na fakultetu za postkrizno liderstvo.

Danas je zabrinuta za stanje u svetu i ekonomiji i pita se kada će moći da vidi svoju decu i unuke koji žive na Zapadnoj obali – ali tkaođe shvata da bi stvari mogle biti i mnogo teže.

„Svašta se može dogoditi. Morate biti spremni“, rekla je. „Bilo da je vaše zdravlje, vaše finansije ili ceo svet. Morate biti spremni. Uvek održavajte taj pozitivni mentalni stav. Pomoći će vam da prebrodite sve“.

Istraživanje među 2.279 odraslih sprovedeno je uz pomoć finansiranja Nacionalne naučne fondacije (National Science Foundation). Koristio se uzorak izvučen iz NORC-ovog AmeriSpeak panela, koji je dizajniran da predstavlja reprezentaciju američke populacije. Granica greške uzorkovanja za sve ispitanike je plus ili minus 2,9 procentnih poena.

Izvor: NBCNews