Budućnost javnog prevoza u Miami-Dade: Planovi za brzi javni prevoz
· Miami Glasnik
Blizu 80% glasača je reklo da želi da okrug Miami-Dade ima brzi masovni prevoz u neobavezujućem ispitivanju tokom izbora prošlog avgusta.
Trenutno u okrugu Miami-Dade postoji 23 stanice Metroraila. Ceo sistem proteže se gotovo 25 milja.
U 2002. godini, glasači su odobrili lokalni porez od polovine procenta koji treba da ide ka unapređenju svih tih brzih tranzitnih koridora u okrugu.
Brzo napred u 2016. godinu, kada je Organizacija za planiranje prevoza Miami-Dade-a predložila i usvojila ono što je poznato kao Plan strateškog brzog prevoza u Majamiju ili SMART Plan.
Danas se implementira i sada je poznat kao SMART Program.
Prema rečima Moralesa, južni koridor je skoro završen i očekuje se da bude gotov krajem 2025. godine. Severozapadni koridor treba da bude završen oko 2032. godine, a severni koridor će biti završen tokom 2030-ih.
Da bi se jedan koridor realizovao, potrebno je mnogo planiranja kako bi se utvrdilo gde treba da bude postavljen javni prevoz i zašto treba da bude postavljen u određenom području. Taj proces uključuje istraživanje, ankete i posete.
Zatim, kada se izabere područje na kojem se fokusirate, dolazi faza inženjeringa.
Međutim, lokalne nevladine organizacije kao što je Transit Alliance, koja se zalaže za ulice za pešake, biciklističke četvrti i pristupačan javni prevoz, smatraju da bi brzi masovni prevoz trebao biti veći prioritet sada.
“Stvarnost je da što duže čekamo na izgradnju ovih projekata, biće skuplji. Zbog inflacije, zbog konkurencije, jer ih ne prioritetizujemo, projekt mora biti veći. Radi se o izgradnji stvari koje su upravo pred nama,” rekla je Kathy Dos Santos, izvršna direktorka nevladine organizacije.
Ona kaže da neki projekti, poput Signature Bridge-a, koji omogućava dvostruko prekrivanje State Road 836 i omogućava automobilima da preskoče saobraćaj u centru grada na putu ka Miami Beach-u, samo su ponavljanje onoga što već imamo.
Prema Connecting Miami, očekuje se da će izgradnja biti završena do kraja 2027. godine i da će koštati oko 840 miliona dolara.
Ali prema Santosu, projekti poput ovih nisu dobro rešenje.
“To neće rešiti naše probleme sa saobraćajem jer znamo da kada gradimo naše puteve, proširujemo naše puteve, kada ih dvostruko prekrivamo, to stvara psihološke i sociološke efekte poznate kao izazvani zahtev. Kada dođe do proširenja, da, može biti smanjenje vremena u saobraćaju na nekoliko minuta, na dva godine, i ubrzo nakon toga će se ponovo vratiti,” objašnjava Dos Santos.
“Zaglavljivanje u saobraćaju nije samo o vremenu koje gubite, već i o energiji, ljutnji, stresu. Stvarnost je da sedimo više sati dnevno možda na poslu, ili imamo fizički zahtevne poslove, i ta vožnja kući ne pomaže vašem zdravlju i ne vraća vam vreme sa porodicom.”
To je cilj koji predsednik Gilbert nada se da okrug može postići.
“Prosečan vozač u okrugu Miami-Dade troši više od 1.800 dolara godišnje na troškove zbog saobraćajnih gužvi. U našim urbanizovanim područjima, Dade, Broward i Palm Beach, to je 8 milijardi dolara godišnje. Ali smo se navikli na tu bol. Navikli smo da sedimo u zagušenju, navikli smo da sedimo u saobraćaju, navikli smo da trošimo novac za gorivo. Moramo izgraditi alternative,” rekao je Gilbert.
Iako još uvek nema tačnih brojeva, Gilbert kaže da okrug koristi modele finansiranja gde 50% sredstava dolazi od savezne vlade, 25% od države, a okrug doprinosi 25%. Finansiranje okruga uključuje troškove vezane za operacije i održavanje.
Procene su da će svaki koridor koštati okrug između 6 i 8 milijardi dolara.
“Već trošimo taj novac na drugačiji način i pokušavamo da planiramo za budućnost. Mislim da je to razgovor koji moramo imati kao zajednica, jer u nekom trenutku moramo planirati da budemo sjajni.”
Prema izveštaju DTPW-a za 2023. godinu, sistem javnog prevoza okruga Miami-Dade je najveći na Floridi i 15. najveći u zemlji. U 2023. godini, bilo je 19 miliona više putnika u odnosu na 2022. godinu na Metrobus-u, Metrorail-u, Metro Mover-u i posebnim prevoznim uslugama.
Međutim, u 2023. godini, 67,5% stanovnika okruga koristilo je svoje lično vozilo za prevoz. 8,9% je delilo vozila, što je više od dva puta veći broj nego što je koristilo javni prevoz koji je bio samo 3,3%.
Zašto ljudi ne koriste javni prevoz?
Santos veruje da je to zato što rad na izgradnji stanica širom okruga ide sporo.
I ona veruje da još uvek postoji stigma prema javnom prevozu. Santos se nada sistemu koji funkcioniše za sve.