DeSantis želi da ukine porez na imovinu. Da li je to realno?
· Miami Glasnik
Guverner Floride Ron DeSantis predlaže ukidanje poreza na imovinu u državi – potez koji bi mogao nesrazmerno da naškodi javnim školama i da državi da veću kontrolu nad lokalnim zajednicama. Ideja nije nova, ali u političkom okruženju koje se fokusira na efikasnost vlasti, DeSantis je prekinuo sa dosadašnjom praksom tvrdeći da budžetski manjak od 55 milijardi dolara, koji bi nastao ukidanjem ovog poreza, neće biti nadoknađen povećanjem drugih poreza.
„Ne dozvolite nikome da vam kaže da ćemo povećati državne poreze, jer to nećemo uraditi“, rekao je DeSantis 4. marta tokom svog govora o stanju države. „Mi smo i ostaćemo savezna država naklonjena poreskim obveznicima.“
Zakonodavna vlast Floride nema kontrolu nad porezima na imovinu, jer su oni u nadležnosti lokalnih vlasti. Ovaj predlog bi morao da bude stavljen na glasanje građana putem ustavnog amandmana, što se ne bi moglo dogoditi pre 2026. godine.
Ukidanje poreza na imovinu bi stvorilo ogroman budžetski deficit, posebno na Floridi, gde ne postoji porez na prihod. Sličan predlog je razmatran pre 18 godina, kada se kao alternativa razmatralo povećanje poreza na promet, što bi sada ponovo moglo doći na razmatranje.
Međutim, promena poreske strukture bi dala državi znatno veću kontrolu nad lokalnim zajednicama, jer se većina poreza na promet sliva u državnu kasu, a zakonodavci bi odlučivali o tome kako i u kojoj meri bi ta sredstva bila raspoređena lokalnim vlastima.
Šta finansira porez na imovinu?
Pošto Florida nema porez na prihod, većina prihoda države dolazi od poreza na promet i dokumentarne takse. Prihodi lokalnih vlasti se uglavnom oslanjaju na poreze na imovinu i prodaju.
Kako su cene nekretnina na Floridi rasle, povećavali su se i prihodi od poreza na imovinu, što je omogućilo rast potrošnje lokalnih vlasti i školskih okruga. Kritičari tvrde da je ta potrošnja prekomerna, dok kvalitet usluga nije značajno poboljšan.
Prošle fiskalne godine, porezi na imovinu su doneli 55 milijardi dolara prihoda lokalnim vlastima i školskim okruzima, što je dvostruko više nego pre deset godina. Od tog iznosa, 33,7 milijardi dolara otišlo je na državne i socijalne programe, uključujući policiju, vatrogasce i zatvore, dok je 21,5 milijardi dolara bilo usmereno ka školama.
Uticaj na škole
Škole su najveći korisnici prihoda od poreza na imovinu. Prema analizi Florida Policy Institute-a, ukidanje ovog poreza bi prepolovilo finansiranje škola, što bi izazvalo ozbiljnu finansijsku krizu u obrazovnom sistemu, osim ako država ne pronađe druge izvore prihoda.
Predsednik Florida Education Association-a Endrju Spar saglasan je sa ovom procenom, naglašavajući da bi, bez državne intervencije, finansiranje škola bilo u ozbiljnom problemu.
Da li je porez na promet rešenje?
DeSantis je izjavio da želi da ukine porez na imovinu iz „filozofskih razloga“. Po njegovom mišljenju, ako građani moraju da plaćaju porez da bi zadržali svoje domove, onda ih zapravo ne poseduju.
Sličnu argumentaciju je 2007. godine koristio Marko Rubio, sadašnji državni sekretarAmerike, kada je bio predsednik Predstavničkog doma Floride. Rubio je predložio zamenu poreza na imovinu povećanjem poreza na promet, ali taj predlog nije prošao.
Za razliku od njega, DeSantis ne predlaže nikakvu zamenu za izgubljene prihode, barem za sada. Međutim, s obzirom na to da se o ovom predlogu neće glasati pre 2026. godine, moguće je da će u međuvremenu biti predloženi neki alternativni izvori finansiranja.