Kupac tuži Publix zbog „obmanjujućih i nepoštenih“ cena
· Miami Glasnik
Lanac supermarketa Publix poznat je kao skuplji od proseka, iako kupovina na akcijama može doneti značajne uštede. Međutim, jedna kupac tvrdi da su čak i akcijske cene više nego što bi trebalo – i zbog toga je tužila Publix.
Vendi Koutuzis podnela je federalnu tužbu protiv Publixa, optužujući ga za brojne nepravilnosti u naplati. Neki bi to mogli smatrati nemarom, ali Koutuzis tvrdi da je reč o namernoj obmani.
U tužbi se navodi šest primera proizvoda koji se prodaju po težini, gde cena na etiketi nije odgovarala ceni po funti. Prema tvrdnjama Koutuzis, sistem na kasi pokušava da „ispravi“ neslaganje tako što lažno povećava težinu proizvoda kako bi odgovarala ceni na etiketi.
Na primer, prošlog meseca Publix je reklamirao svinjski file na akciji za 4,99 dolara po funti. Koutuzis je kupila komad sa oznakom originalne cene od 6,99 dolara po funti, težine 2,83 funte, s konačnom cenom od 19,78 dolara. Međutim, prilikom naplate, kasa nije smanjila cenu po funti na akcijsku, već je umesto toga povećala težinu proizvoda na 3,96 funti kako bi opravdala istu ukupnu cenu. Na taj način, Koutuzis tvrdi da je platila 40% više nego što je trebalo, iako joj je račun – netačno – prikazao da je ostvarila uštedu.
Tokom narednih nedelja, Koutuzis je obavila još nekoliko kupovina i primetila slične probleme u odeljenjima mesa, delikatesa i sireva. Svaki put, težina proizvoda na etiketi bila je tačna, ali cena nije. Kupci koji ne bi primetili grešku na kasi ne bi ni znali da im je naplaćena viša cena, jer je sistem navodno automatski povećavao težinu kako bi odgovarala višoj ceni.
„Postupci Publixa su očigledno obmanjujući i nepošteni prema potrošačima“, navodi se u tužbi, kritikujući trgovinski lanac zbog toga što koristi sistem naplate „koji je namenski programiran da menja težinu proizvoda, čime ostvaruje dodatne prihode za kompaniju“.
Osim toga, Koutuzis tvrdi da Publix koristi i druge metode da bi prevario kupce. Na primer, često ostavlja reklame za sniženja iz prethodne nedelje i nakon što su popusti istekli, dovodeći kupce u zabludu da je određeni proizvod i dalje na akciji. U jednom slučaju, Koutuzis je prijavila netačnu oznaku popusta službi za korisnike, ali kada se vratila nekoliko dana kasnije, natpis je i dalje bio na polici.
Takođe, u nekim slučajevima, naročito kod bebi formula, Publix navodno prikazuje netačne podatke o ceni po jedinici na policama, tako da kupci veruju da plaćaju nižu cenu po unci nego što zapravo plaćaju.
Greške se mogu desiti, ali Koutuzis tvrdi da svi navedeni primeri ukazuju na „obrasce i praksu obmanjujućih trgovinskih metoda“.
Za one koji misle da bi jednostavno mogla tražiti povraćaj novca, Koutuzis kaže da Publix namerno otežava proces refundacije i zahteva od potrošača da se više puta žale kako bi dobili povraćaj novca zbog „lažno prikazane težine proizvoda“. Navodi da su joj zaposleni često tvrdili da nije u pravu i da je u više slučajeva odustala od reklamacije jer bi proces bio dugotrajan i iscrpljujuć.
Slične tužbe su prethodno podnošene protiv Walmarta na Floridi, gde su kupci tvrdili da je kompanija takođe povećavala težinu proizvoda prilikom naplate kako bi opravdala višu cenu. Walmart je te slučajeve rešio vansudskim nagodbama u vrednosti od nekoliko desetina miliona dolara.
Koutuzis se možda nada sličnom ishodu u sporu s Publixom. U tužbi ga optužuje za obmanjujuće i nepoštene poslovne prakse, kao i za nezakonito bogaćenje. Takođe traži da se tužba podigne na nivo kolektivne tužbe, kako bi obuhvatila i druge kupce koji su možda bili prevareni na sličan način.
Publix se reklamira kao mesto „gde je kupovina zadovoljstvo“.