Naučnici kažu da je u maju na Karibima i okolnim područjima zabeležen rekordni talas morske trave

Rekordna količina sargasa nakupila se u maju širom Kariba i susednih područja, a očekuje se još više i ovog meseca, prema novom izveštaju.

Smeđa bodljikava alga guši obale od Portorika do Gvajane i šire, remeti turizam, ubija životinje, pa čak i oslobađa toksične gasove zbog kojih je jedna škola na francuskom karipskom ostrvu Martinik bila privremeno zatvorena.

Količina — 38 miliona metričkih tona — najveća je zabeležena količina algi u Karipskom moru, zapadnom i istočnom Atlantskom okeanu i Meksičkom zalivu otkako su naučnici 2011. godine počeli da proučavaju Veliki atlantski pojas sargasa, rekao je Brajan Barns, docent istraživač na Univerzitetu Južne Floride, koji je radio na izveštaju objavljenom u ponedeljak u Laboratoriji za optičku okeanografiju Univerziteta Južne Floride.

Prethodni rekord je bio postavljen u junu 2022, sa oko 22 miliona metričkih tona.

„Vrhunci samo nastavljaju da rastu iz godine u godinu,“ rekao je on.

Ali naučnici još ne znaju zašto.

„To je pitanje vredno milion dolara,“ rekao je. „Nemam potpuno zadovoljavajući odgovor.“

Postoje tri različite vrste sargasa u Karibima i susednim oblastima, koje se razmnožavaju bespolno i ostaju na površini zahvaljujući malim vazdušnim kesicama. One uspevaju na različite načine u zavisnosti od sunčeve svetlosti, hranljivih materija i temperature vode, faktora koje naučnici trenutno proučavaju, rekao je Barns.

Stručnjaci takođe navode da poljoprivredni otpad, zagrevanje voda i promene vetra, morskih struja i kiša mogu uticati na rast algi.

Dok su velike nakupine algi u otvorenom okeanu, koje Barns naziva „zdravim, srećnim ekosistemom“ za stvorenja od sićušnih škampa do ugroženih morskih kornjača, sargaso blizu ili na obali može praviti ogromnu štetu.

Može blokirati sunčevu svetlost neophodnu koralnim grebenima za opstanak, a ako alge potonu, mogu ugušiti grebene i morsku travu. Kada dođu do obale, živa bića u algama umiru ili ih jedu ptice, rekao je Barns.

Ogromne gomile smrdljive morske trave su takođe problem za Karibe, gde turizam često donosi velike prihode malim ostrvima.

„To je izazov, ali sigurno ne pogađa svaki deo Kariba,“ rekao je Frank Komito, specijalni savetnik Karipske asocijacije hotela i turizma.

U popularnom turističkom mestu Punta Kana u Dominikanskoj Republici, vlasti su uložile u barijere da spreče da sargaso dođe do obale, rekao je on.

U holandskom karipskom teritoriju Sent Marteen, ekipe sa bagerima su poslati krajem maja u vanrednu akciju čišćenja nakon što su stanovnici prijavili jak miris amonijaka i vodonik-sulfida, koji mogu uticati na respiratorni sistem ljudi.

„Miris je zaista užasan,“ rekao je Barns.

U međuvremenu, u francuskim Karibima, vlasti očekuju da uskoro koriste skladišne barže i unapređeni specijalni brod koji može dnevno prikupiti nekoliko tona morske trave.

Sargaso „uništava naše obale, sprečava kupanje i čini život lokalnim stanovnicima nemogućim,“ nedavno je rekao francuski premijer Fransoa Bajru.

Ali Komito je rekao da su takvi brodovi „neverovatno skupi“ i da nisu popularna opcija, napominjući da je druga opcija — upotreba teške mehanizacije — veoma radno intenzivna.

„Morate biti pažljivi jer mogu biti oštećena jaja morskih kornjača,“ rekao je. „Nije kao da možete masovno grabljati i strugati sve.“

Neka karipska ostrva se suočavaju sa finansijskim poteškoćama, pa većinu čišćenja obavljaju hoteli, a neki gostima nude povraćaj novca ili besplatan prevoz do plaža koje nisu pogođene.

Svake godine količina sargasa raste krajem proleća, dostiže vrhunac tokom leta i počinje da opada kasne jeseni ili ranom zimom, rekao je Barns.

Novi rekord nije stacionaran — stručnjaci očekuju još više sargasa u junu.

NBC6