Nova studija: neboderi u Majamiju tonu neravnomerno

Luksuzni neboderi u okrugu Majami-Dejd (Miami-Dade) ne tonu samo više nego što se očekivalo. Tonu i neravnomerno, pokazuje novo istraživanje Univerziteta u Majamiju. Pojedini delovi istih zgrada spuštaju se brže od drugih, a inženjeri upozoravaju da takozvano diferencijalno sleganje, nejednako spuštanje temelja ispod jedne iste građevine, dugoročno može da ošteti konstrukciju i znatno poveća troškove održavanja i osiguranja.

„Sada veoma dobro vidimo kako se ove zgrade iznutra deformišu, da se neke skupljaju i naginju i da postoji diferencijalno sleganje“, rekao je Falk Amelung, profesor Univerziteta u Majamiju. Njegov rad iz 2024. godine pokazao je da se najmanje 35 zgrada duž barijerskih ostrva Majamija sleže više nego što je predviđeno, među njima i Porsche Design Tower, poznati hotel Faena i nekoliko objekata koji nose ime Donalda Trampa.

Sleganje koje ne prestaje posle gradnje

Visoke zgrade se po pravilu sležu jer njihova ogromna težina sabija tlo ispod njih. To sleganje bi, međutim, trebalo da stane ubrzo po završetku gradnje. Istraživanje je pokazalo nešto drugo: neboderi su se i godinama kasnije nastavili spuštati u pesak i porozni krečnjak na kojima su podignuti.

Zvaničnici pogođenih gradova tada su poručili da nalazi ne ukazuju na neposrednu opasnost, jer je ravnomerno sleganje donekle podnošljivo. Amelung je sada dodao novi sloj podataka. Analizom satelitskih merenja koja prate položaj više tačaka na istoj zgradi kroz vreme utvrdio je da sleganje nije ujednačeno ni kod jedne od 35 zgrada.

Inženjerski priručnici preporučuju da se sleganje ograniči na otprilike 2,5 do 7,5 centimetara, zavisno od tla. Između 2016. i 2023. godine, navodi Amelung, pojedine zgrade su zabeležile diferencijalno sleganje različitog reda veličine. Rezultate je predstavio u junu na konferenciji Evropske svemirske agencije, a detaljnije nalaze nada se da će objaviti u toku godine.

Pukotine, iskrivljeni podovi i rok od sedam godina

Neravnomerno sleganje može da izazove pucanje cevi i fasada, pomeranje vrata iz okvira, uvrtanje armature, iskrivljene podove ili prilaze koji su viši od ulaznog hola. Ti problemi se mogu sanirati, ali troškovi su izuzetno visoki, a po zakonu Floride investitori odgovaraju samo za nedostatke uočene u prvih sedam godina od predaje zgrade udruženju vlasnika stanova.

Sve zgrade pomenute u prvobitnoj studiji odbile su da komentarišu. Grad Sani Ajls Bič (Sunny Isles Beach), u kom se nalazi veliki broj tih objekata, saopštio je 2025. da nije primio nijednu prijavu štete povezane sa sleganjem.

„Ovaj aspekt nije dobro shvaćen, pa moramo pažljivije da pogledamo geologiju i napravimo nove modele podzemlja i načina na koji će se ono slegati“, rekao je Anil Misra, šef katedre za građevinarstvo i inženjerstvo životne sredine na Međunarodnom univerzitetu Floride.

Žan-Pjer Barde, bivši dekan Inženjerske škole Univerziteta u Majamiju, u radu objavljenom ranije ove godine tražio je „privremeni moratorijum na odobravanje vitkih visokih kula“ i preispitivanje postojećeg sistema izdavanja dozvola i nadzora. Zvaničnici, investitori i njihovi inženjeri uglavnom su odbijali da komentarišu ili su dovodili u pitanje motive istraživača, tvrdeći da su zgrade bezbedne. Istražitelji su jasno utvrdili da sleganje nije imalo ulogu u rušenju zgrade Champlain Towers u Sarfsajdu 2021. godine.

Spor vredan četiri miliona dolara

Podzemlje u Sani Ajls Biču čini mešavina peska, mulja, nešto treseta i poroznog krečnjaka, a od 2000-ih na mestu nekadašnjih dvospratnih motela niču sve veće kule. Inženjeri su brzo shvatili da se teški neboderi sležu više nego što su računali, pa su počeli da preporučuju sve dublje temelje. Investitori zgrade Bentley odlučili su da uklone oko tri sprata kako bi objekat bio lakši, a za preostalih 716 stopa visine inženjeri su preporučili temelje duboke 200 stopa, dublje od onih ispod Burdž Kalife u Dubaiju, koja je četiri puta viša.

Istraživanje je takođe ukazalo da nova gradnja i bušenje temelja mogu da izazovu sleganje susednih zgrada, jer vibracije sabijaju zrna peska u tlu. Udruženje vlasnika stanova u zgradi Millennium Tower podnelo je 2016. prijavu zbog pukotina na plafonima stanova, mermernom podu u holu, pločicama bazena i terasi, kao i zbog „konstruktivnih pukotina u garaži, na ulazu i na stubovima zgrade“, navodeći kao uzrok gradnju susednog Porsche Design Towera. Tužba je obuhvatala popravke vredne skoro četiri miliona dolara. „Ovi konstruktivni problemi deluju veoma ozbiljno“, rekao je Barde, koji je pregledao sudsku dokumentaciju. Spor je rešen poravnanjem čiji iznos nije objavljen, velikim delom zato što Porsche nije prekršio građevinski propis koji definiše maksimalne dozvoljene vibracije tokom gradnje.

Senzori kao polisa osiguranja

Kada je 2024. počela gradnja šezdesetospratnog St. Regisa, udruženje vlasnika u susednom kompleksu Marenas Beach Resort toliko se zabrinulo zbog vibracija da je ugradilo bežični sistem senzora vredan 20.000 dolara, koji prati i najmanje promene unutar zgrade. Predsednik udruženja kaže da to ne smiruje samo stanare, nego im obezbeđuje i podatke upotrebljive u eventualnim sudskim sporovima.

Kompanija SmartCore, koja je postavila senzore, navodi da je Marenas bio njen prvi klijent. Posle studije Univerziteta u Majamiju iste senzore ugradilo je još pet nebodera u Majami-Dejdu, a do kraja godine trebalo bi da proradi još šest sistema. Nezavisni stručnjaci traže i izmene građevinskih propisa kojima bi se uvelo dugoročno praćenje sleganja i posle završetka gradnje.