Okeansko zagrevanje izazvano ljudskim faktorom podstiče nedavne uragane, pokazuje istraživanje

Temperature okeana, povećane zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, podstiču intenzivnije uragane u Atlantskom okeanu.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Research: Climate pokazalo je da su klimatske promene povećale intenzitet većine atlantskih uragana u periodu od 2019. do 2023. godine, kao i svih oluja tokom 2024. godine.

Prema recenziranom istraživanju, klimatske promene su uzrokovale povećanje maksimalne brzine vetra za oko 80% atlantskih uragana u periodu od 2019. do 2023. godine, prosečno za 18 milja na sat. Ovi uragani su dobili na snazi zahvaljujući višim temperaturama morske površine izazvanim globalnim zagrevanjem. Od 38 proučavanih uragana, njih 30 je dostiglo intenzitet približno jednu kategoriju viši na Safir-Simpsonovoj skali u poređenju sa očekivanom snagom u okruženju bez uticaja klimatskih promena.

Istraživanje je identifikovalo tri oluje koje su postale uragani kategorije 5 zbog klimatskih promena: Lorenco (2019), Ian (2022) i Li (2023).

Potencijalna šteta uzrokovana vetrovima svake kategorije uragana (od 1 do 5) raste otprilike četiri puta sa svakim skokom u kategoriji, prema proceni NOAA o potencijalnoj šteti od uragana. Međutim, čak i manji porasti brzine vetra, bez promene kategorije, mogu značajno povećati potencijalnu štetu.

Drugi izveštaj proširio je metodologiju istraživanja samo na sezonu 2024. godine. Nalazi pokazuju da su maksimalne brzine vetra svih 11 uragana ove godine povećane za 9 do 28 milja na sat zbog povišenih temperatura morske površine izazvanih klimatskim promenama. S obzirom na to da su podaci novijeg datuma, ovaj naknadni izveštaj Climate Central-a za sezonu 2024. još nije prošao recenziju.

Uragan Milton

Uragan Milton se naglo pojačao za 120 milja na sat u manje od 36 sati iznad voda čije su temperature 400-800 puta verovatnije zbog klimatskih promena, prema analizi uz pomoć alata Climate Shift Index: Ocean organizacije Climate Central. Te rekordne temperature — obično više za više od 3°F od normale — bile bi praktično nemoguće bez uticaja ugljeničkog zagađenja.

Klimatske promene su takođe identifikovane kao ključni faktor katastrofalnih posledica uragana Helene ranije ove godine, prema istraživanju organizacije World Weather Attribution. Na primer, kiše u unutrašnjosti iznad Apalača, uključujući zapadnu Severnu Karolinu, bile su oko 70% verovatnije zbog klimatskih promena. Helene je iza sebe ostavila najveći broj žrtava uragana u SAD-u od uragana Katrina 2005. godine.

Učestalost uragana intenziteta sličnog Helene u području gde je pogodila Floridu očekuje se da se poveća za oko 150% u toplijem svetu, smanjujući period povratka na jednom u 53 godine, u poređenju sa jednim u 130 godina kada je planeta bila hladnija za 1,3 stepena Celzijusa. Maksimalne brzine vetrova sličnih oluja u današnjoj klimi sada su za oko 14 milja na sat jače nego u prošlosti.

Na sreću, sezona uragana za 2024. godinu se bliži kraju. Hladni front koji je upravo prešao Floridu dodatni je razlog da verujemo da smo završili sa pretnjama od uragana za ovu godinu.

NBC6