Skoro polovina stanovnika Floride živi od plate do plate, pokazuje izveštaj
· Miami Glasnik
Oko 4 miliona domaćinstava na Floridi ima redovna primanja, ali i dalje živi od plate do plate.
Oni su nastavnici vaše dece u osnovnoj školi. Oni su stariji ljudi koji vam pakuju namirnice u prodavnici Publix. Bankarski službenici, medicinske sestre, komšije. Moguće i vi sami. Oni čine gotovo polovinu stanovništva Floride i bore se da sastave kraj s krajem, pokazuje novo istraživanje.
United Way ih naziva ALICE – Asset Limited, Income Constrained, Employed. Prema novom izveštaju ove organizacije, većina od tih 4 miliona domaćinstava ima stabilan prihod, ali zarađuju previše da bi imali pravo na državne pomoći poput bonova za hranu ili subvencija za brigu o deci. Ipak, žive od plate do plate.
Samo tri savezne države – Luizijana, Misisipi i Njujork – imaju veći procenat stanovnika koji se nalaze pod ovakvim finansijskim pritiskom.
Glavni uzrok je kriza pristupačnosti života na Floridi. Nagli porast doseljenika tokom i posle pandemije, rastući troškovi života – naročito stanarina i brige o deci – i nedovoljno visoke plate, gurnuli su mnoge porodice u finansijski ambis. Ako se ovi problemi ne reše, upozorava predsednik Privredne komore Floride Mark Vilson, mnogi bi mogli da napuste državu, što bi ugrozilo lokalne ekonomije i zajednice koje su do sada pomagali da funkcionišu.
Zašto je ljudima teško da priušte život na Floridi?
Florida je oduvek privlačila stanovnike iz drugih država, ali je pandemija COVID-19 to dodatno ubrzala. Tokom pandemije i posle nje, naročito južna Florida doživela je ogroman priliv ljudi i kapitala. Populacija milionera u Majamiju se skoro udvostručila. Ljudi sa visokim primanjima iz čitave zemlje dolazili su zbog prijatne klime, povoljnih poreskih politika, relativno jeftinog nekretninskog tržišta i labavijih epidemioloških mera.
Inflacija je povećala troškove života svuda, ali je na Floridi situacija dodatno pogoršana rastom cena stanova i kirija, što je naročito pogodilo lokalne stanovnike. Više od polovine stanara na Floridi troši najmanje 30% prihoda na stanovanje, a skoro 30% njih troši više od pola mesečnih primanja samo na kiriju.
Rastu i cene ostalih troškova – hrane, brige o deci – i to brže nego što rastu plate. To dodatno opterećuje porodice.
„Ljudi se trude, rade jedan posao, pa još i dodatni, misle da napreduju“, kaže Stefani Hups iz inicijative United For ALICE. „A onda odu u prodavnicu“, gde su, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, cene porasle za 30% od 2020. godine.
Vilson iz Privredne komore kaže da ta stalna borba i stres koji ona izaziva predstavljaju „jasnu i prisutnu opasnost“ za Floridu. „Ako život na Floridi ne postane pristupačniji“, upozorava, mnogi iz radne snage, naročito roditelji između 20 i 45 godina, mogli bi da napuste državu i odvedu svoju decu. Time bi se dodatno ugrozio radni kadar države.
To nije hipotetička pretnja – to se već dešava. Prema podacima FIU Metropolitan Centra, okrug Majami-Dejd je između 2020. i 2023. godine izgubio više od 130.000 stanovnika zbog migracije. Više od četvrtine njih bili su ljudi u 20-im godinama – ključni deo buduće radne snage.
Mlađi i stariji među najugroženijima
Ljudi u 20-im godinama su najugroženija starosna grupa kada je reč o finansijskoj sigurnosti. Skoro 7 od 10 domaćinstava čiji je nosilac mlađi od 25 godina jedva sastavlja kraj s krajem. Ni stariji nisu mnogo bolje prošli – 55% domaćinstava starijih od 65 godina takođe je u teškoj situaciji, što je jedan od najviših procenata u SAD.
„Socijalno osiguranje im pomaže da pređu granicu siromaštva“, kaže Hups, „ali ne i da dostignu nivo osnovnog budžeta za preživljavanje“, kako ga definiše United Way.
Prema njihovoj proceni, prosečnom domaćinstvu sa dvoje odraslih i dvoje dece na Floridi treba oko 74.000 dolara godišnje da bi pokrili osnovne troškove života. U okrugu Majami-Dejd ta cifra je bliža 90.000 dolara.
A plate u najčešćim zanimanjima u državi nisu dovoljne. Skoro 15% medicinskih sestara, 20% učitelja, 40% prodavaca i 60% kuvara ne zarađuje dovoljno za osnovne životne troškove. U proseku, skoro 40% radnika u 20 najčešćih zanimanja na Floridi su u ozbiljnoj finansijskoj krizi.
Minimalac od 15 dolara može doneti nove probleme
Floridski minimalac raste i do 2026. godine će dostići 15 dolara na sat. Ali iako se to čini kao dobra vest, može zapravo pogoršati situaciju mnogima. Naime, povećanje prihoda može dovesti do gubitka prava na državne pomoći, jer se granice prihoda za dobijanje pomoći često zasnivaju na nacionalnim prosečnim vrednostima koje ne odražavaju realne troškove života na Floridi.
Taj gubitak pomoći – poznat kao „klisura beneficija“ – može značiti gubitak hiljada dolara pomoći za hranu, zdravstvo i brigu o deci, čime porodice završavaju u još goroj situaciji.
Dodatni problem su i predlozi republikanskih kongresmena i Trampove administracije o smanjenju budžeta za socijalne programe kao što su bonovi za hranu i Medicaid, koji pomažu finansijski najugroženijima na Floridi.
Šta se preduzima?
Uprkos svim ovim izazovima, predsednica United Way of Florida, Melisa Nelson, kaže da se organizacija zalaže za veću dostupnost pristupačnog stanovanja širom države. Međutim, ostaje da se vidi hoće li zakon Live Local, koji United Way podržava, imati stvaran uticaj na stanovnike. Prema državnim procenama, neko ko zarađuje 87.000 dolara godišnje u Majamiju mogao bi plaćati skoro 2.400 dolara mesečno za garsonjeru.
Osim vlade, poslodavci mogu imati ogroman uticaj na život radnika.
„Radimo na pronalaženju boljih rešenja za brigu o deci, a fleksibilnost je ključna“, kaže Nelson.
Možda poslodavci mogu ponuditi brigu o deci na radnom mestu. Možda mogu omogućiti fleksibilno radno vreme. Ili razmisliti kako povećanje plate može uticati na gubitak beneficija, pa umesto toga pomoći zaposlenima da smanje troškove – na primer, subvencionisanjem vrtića ili prevoza.
Pružanje više finansijskog prostora porodicama ne samo da pomaže njima, već i širi poresku osnovicu i podstiče potrošnju – što ima pozitivan ekonomski efekat na lokalne zajednice, zaključuje se u izveštaju United Way.