Zdravstvena kriza na pomolu? Ukidanje fluorisanja vode na Floridi moglo bi doneti milione novih slučajeva karijesa kod dece

Dodavanje fluora u javne sisteme za snabdevanje vodom, praksa koja se u Sjedinjenim Američkim Državama sprovodi decenijama, suočava se sa novim izazovima i zabranama u pojedinim delovima zemlje. Stručnjaci upozoravaju da bi takva promena mogla imati ozbiljne posledice – i po zdravlje dece i po zdravstveni sistem.

Prema novom modelu objavljenom u časopisu JAMA Health Forum, uklanjanje fluora iz javne vode u Americi bi za samo pet godina moglo dovesti do dodatnih 25,4 miliona karijesa kod dece i adolescenata, uz trošak od 9,8 milijardi dolara za lečenje. Za deset godina, broj karijesa bi se popeo na gotovo 54 miliona, a trošak bi iznosio 19,4 milijarde dolara.

To bi značilo da bi svako treće dete imalo najmanje jedan dodatni karijes – ali posledice se ne bi ravnomerno rasporedile, ističe dr Lisa Sajmon iz bolnice Brigham and Women’s u Bostonu, koautorka studije.

„Znamo da najviše koristi od fluora imaju deca iz siromašnijih porodica i ona koja zavise od državne zdravstvene zaštite poput Medikejda“, rekla je Sajmon. „Kad govorimo o tih 25 miliona karijesa, najverovatnije će se pojaviti kod dece roditelja sa nižim prihodima.“

Fluor je prirodni mineral koji se nalazi u nekim namirnicama i podzemnim vodama. Pomaže u sprečavanju kvarenja zuba jačanjem gleđi, koja je podložna oštećenju od strane bakterija i šećera u ustima. Fluorisanje vode počelo je 1945. godine i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) su ga proglasili jednom od deset najvažnijih javnozdravstvenih intervencija 20. veka.

Do 2022. godine, gotovo dve trećine američke populacije bilo je priključeno na sisteme javne vode sa dodatim fluorom. Međutim, sekretar Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Robert F. Kenedi Mlađi izjavio je u aprilu da će naložiti CDC-u da prestane da preporučuje dodavanje fluora u pijaću vodu. Uz to, države Juta i Florida su 2025. godine zabranile ovu praksu.

Studija Sajmon i dr Sung Eun Čoja sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta Harvard analizirala je podatke iz nacionalne zdravstvene ankete kako bi napravila reprezentativan uzorak američke dece. Pokazalo se da je već u startu svaki peti mališan uzrasta od 2 do 5 godina imao karijes, dok je to važilo i za više od polovine dece uzrasta 6–12 godina i 57% tinejdžera. Uklanjanjem fluora, ti brojevi bi porasli za više od 7 procentnih poena.

„To je ogroman i potpuno izbegljiv trošak za našu zemlju“, rekao je dr Bret Kesler, predsednik Američke stomatološke asocijacije. „Nema boljeg rešenja od fluora u vodi kada je u pitanju prevencija karijesa.“

Kenedi je tokom svoje kampanje nazvao fluor „industrijskim otpadom“ i tvrdio da izaziva razna oboljenja, uključujući i rak – tvrdnje koje CDC i Američko udruženje za borbu protiv raka odbacuju. U aprilu su Ministarstvo zdravlja i Agencija za zaštitu životne sredine najavili dodatnu analizu potencijalnih rizika fluora, pozivajući se na prošlogodišnju studiju koja je povezala veće nivoe fluora sa nižim IQ-om kod dece.

Prema modelu iz nove studije, samo oko 1,5% američke dece je 2016. godine bilo izloženo višim nivoima fluora (iznad 1,5 mg po litru), koji mogu izazvati dentalnu fluorizu – stanje koje uzrokuje bele mrlje na zubima. S druge strane, oko 40% dece imalo je optimalne nivoe fluora, dok je 46% bilo izloženo nižim vrednostima koje ne štite zube dovoljno.

Autori studije nisu analizirali neurokognitivne efekte jer, kako navode, trenutne federalne smernice ne prepoznaju vezu između standardnih nivoa fluora u vodi i uticaja na mozak.

Dr Sajmon upozorava da karijes može voditi do ozbiljnih zdravstvenih problema – od bolova, preko infekcija, do gubitka zuba. „Finansijski trošak je samo jedan deo problema“, rekla je. „Deca zbog bolova ne mogu da jedu, ne mogu da se koncentrišu u školi, roditelji propuštaju posao, a neka deca prerano gube zube koji su trebali da ostanu ceo život.“

Slične posledice primećene su i u svetu – na primer, u Kalgaryju u Kanadi, gde je fluor iz vode uklonjen 2011. godine, a deca su ubrzo imala više karijesa nego deca u drugim gradovima. Kalgari će ove godine ponovo uvesti fluorisanje.

„Zaboravili smo koliko dobro fluorisana voda funkcioniše jer je postala uobičajena stvar“, zaključila je Sajmon. „Ne znamo koje dete nije imalo karijes zahvaljujući fluoridu – i koje starije osobe danas ne nose proteze upravo zbog toga.“

wsvn