Da li znate kako je Florida dobila svoje ime?

Da li znate kako je Florida dobila svoje ime?

Koliko Beograda postoji u Americi?
5 zanimljivih činjenica o Floridi za koje verovatno nista znali
10 stvari koje sigurno niste znali o Kipu slobode (zamalo nije bio zlatan!)

Pre 506 godina, Huan Ponse de Leon je došao na teritoriju onoga što je kasnije nazvao „Florida“. Istoričari se i dalje pitaju kako je to ime nastalo

A Florida postcard

U aprilu 1513.godine, španski istraživač Ponse De Leon je došao na deo teritorije koju danas nazivamo ’Florida’. Tražio je zlato, ali i izvor mladosti, čudotvorni izvor za koji se tada verovalo da postoji u Novom svetu. Spustivši se nedaleko od današnjeg Svetog Avgustina (St. Augustine), de Leon je istraživao obalu, gde nije našao ni zlato ni fontanu, pa je zatim krenuo dalje nakon što je teritoriji dao ime Florida.

Više od pet stotina godina kasnije, istoričari još uvek razmišljaju zašto je izabrao to ime i da li je svoje otkriće nazvao La Florida ili La Pascua Florida. Ispostavilo se da je razlika značajna.

Prema nekim istorijskim izveštajima o de Leonovom putovanju, njegova posada je došla u buduću Floridu na Uskršnju nedelju. Za ove veoma religiozne Špance, dan Isusovog vaskrsenja je bio jedan od najsvetijih praznika u godini. Na španskom, Uskršnja nedelja se često naziva La Pascua de las flores – festival cveća. Dakle, istaknuta rana teorija kaže da je de Leon nazvao novu teritoriju La Pascua Florida u čast Uskršnje nedelje.

Njihova religioznost je bila u izobilju; nosili su ga na rukavima tih dana“, kaže Roger Chapman, profesor istorije na Palm Beach Atlantic univerzitetu, koji je pratio put de Leonove posade. Oni uvek pripisuju stvari Bogu na ovaj ili onaj način, dodaje on. „To je bio deo njihove kulture“.

Ali neki istoričari postavljaju pitanje da li je de Leon zaista kročio na tlo Floride na dan koji je povezan sa vaskrsenjem. Na primer, jedan rad beleži da je posada ugledala kopno 27.marta 1513.godine, što je bila Uskršnja nedelja – ali nije uspela da stigne do njega tek nekoliko dana kasnije, početkom aprila. Osim toga, neki istorijski tekstovi su prvobitno navodili de Leonovu godinu plovidbe kao 1512.godinu, što se kasnije pokazalo netačnim. Da li je de Leon zaista putovao 1512.godine, mogao je da stigne do Floride na Uskršnju nedelju. Ali, da je otplovio 1513.godine, njegov dolazak ne bi odgovarao prazniku, primetili su neki istoričari.

Prema drugoj hipotezi, država je svoje ime dobila zbog svoje bujne vegetacije i prelepih cvetova. Chapman primećuje da je pisac Peter Parley, koji je sastavio udžbenik istorije i geografije iz 1860.godine napisao da je Florida „dobila ime po obilju divljeg cveća koje je cvetalo na njenom tlu“. De Leon je stigao sredinom proleća, kada je Florida, sada poznata po svojoj botaničkoj lepoti, bila u punom procvatu. Zadivljen obiljem biljaka, cveća i boja, istraživač je možda nazvao teritoriju ne La Pascua de las flores već La Florida – „mesto cveća“.

Ta teorija svakako ima zasluge. Florida ima oko 3.300 autohtonih vrsta biljaka, kaže Thomas Chesnes, profesor biologije na univerzitetu Palm Beach Atlantic. To ne računajući više od 1.000 biljnih vrsta koje su ovde naturalizovane, zahvaljujući geografskom položaju države.

Mi smo u suštini most između umerenog okruženja severa i zapada i tropskih krajeva i juga“, objašnjava Chesnes. Zato mnoge biljne vrste mogu da uspevaju ovde, dodaje on, neke cvetaju tokom cele godine, a druge sezonski, dostižući svoj vrhunac u proleće ili leto.

Kada je de Leon stigao, cveće je verovatno već bilo svuda. Njegova posada nije morala čak ni da ode daleko od broda. Samo na plaži bi se videle jarko žute boje suncokreta i prelepu ljubičastu boju svakog izlaska Sunca. Noću bi se otvarali veliki beli mesečevi cvetovi, a ako bi članovi posade odlučili da istražuju dalje u unutrašnjosti, pronašli bi još divljeg cveća, veoma različitog od onoga što su imali kod kuće, ističe Chesnes. Dolazeći iz Evrope i videti ove bujne i neobične tropske biljke je zaista impresivan prizor.

Dakle, da li Florida svoje ime duguje Hristovom vaskrsenju ili svojoj botaničkoj lepoti? Rani zapisničari de Leonovog putovanja su izabrali prvu tačku gledišta, ali kako američka kultura postaje sve više sekularizovana, istoričari možda favorizuju ovo drugo. Država svakako zaslužuje da nosi ime po svom biodiverzitetu. Kao što Chesnes kaže „Florida je zanimljiv lonac za mešanje svega i svačega botaničkog“.

 

Izvor: Daily.jstor.org

COMMENTS

WORDPRESS: 0