Evo koliku ušteđevinu ima prosečni Amerikanac

Otkrijte šta finansijski stručnjaci kažu da bi trebalo da uštedite mesečno i vidite kako stojite u odnosu na prosečnog Amerikanca

Da li postajete ozbiljniji u vezi sa svojim planom štednje? Ako je tako, to je pametno. Ali koliko treba da uštedite i da li se to menja tokom života? Evo šta kažu finansijski stručnjaci.

Koji procenat svog prihoda treba da uštedite svakog meseca? Kada je u pitanju koliko bi trebalo da uštedite mesečno, možete pratiti opšte smernice ili odrediti stopu na osnovu vaših specifičnih ciljeva štednje. Evo nekoliko metoda koje možete pratiti:

Pravilo 50/30/20

Jedna od popularnih smernica za budžetiranje je pravilo 50/30/20. Kaže da 50% vaše zarade treba da ide na potrepštine, 30% na diskrecione artikle i 20% na štednju. Na primer, ako zarađujete 8.000 dolara mesečno, trebalo bi da uštedite 1.600 dolara.

Međutim, ne postoji garancija da će vam opšte uputstvo raditi.

Ova opšta smernica ne uzima u obzir vaše godine, trenutni prihod, željeni prihod u penziji, lične finansijske ciljeve ili akumuliranu imovinu. Dakle, za neke ušteda od 20% može biti previše, dok za druge možda neće biti dovoljno.

Personalizovani pristup štednji

Ako želite da zauzmete personalizovaniji pristup, biće vam potrebno sveobuhvatno razumevanje toga gde ste sada i gde želite da idete. Brian Walsh, CFP i viši menadžer finansijskog planiranja u SoFi-u, preporučuje plan u šest koraka.

1. Shvatite šta posedujete, dugujete i trošite: Vodite računa o svojoj imovini (čekovni i štedni računi, investicioni računi, planovi za penzionisanje, nekretnine, itd.), vaše obaveze (studentski zajmovi, kreditne kartice, lični zajmovi, hipoteke itd. ) i vaše prilive gotovine
2. Identifikujte svoje ciljeve, brige i preferencije: Postavite kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve štednje i odredite im prioritete. Kratkoročni cilj može biti stvaranje fonda za hitne slučajeve, srednjoročni cilj može biti kupovina kuće, a dugoročni cilj može biti štednja za penziju
3. Zacrtajte svoj kurs: Napravite plan da stignete od tačke A do tačke B. Zatim utvrdite da li ste na dobrom ili lošem mestu u vezi sa svakim ciljem
4. Identifikujte svoju sledeću najbolju akciju: Izračunajte najbolje korišćenje vašeg sledećeg dolara. Možda ćete morati da platite dodatnih 200 dolara mesečno da biste otplatili svoju kreditnu karticu u željenom vremenskom roku, uštedite dodatnih 300 dolara mesečno da biste se penzionisali kako želite ili uštedite dodatnih 150 dolara mesečno da biste izgradili svoj fond za hitne slučajeve
5. Fokusirajte se na tu radnju u narednih 30/60/90 dana: Kada shvatite svoju sledeću najbolju taktiku, fokusirajte se na to u narednih 30/60/90 dana
6. Probajte i ponovite: Pregledajte svoj plan, izvršite prilagođavanja po potrebi i postavite drugu najbolju akciju za 30/60/90 dana

Razlaganjem vašeg plana štednje prema Walsh-ovoj metodi, iznos koji ćete uštedeti za svaki cilj i sveukupno biće prilagođen – i verovatno će se promeniti tokom vremena. Iako će za ovo biti potrebno malo više truda nego da uštedite 20% vašeg prihoda, to pruža jasniji put do određenih ciljeva štednje.

Koje su prosečne uštede po starosnoj grupi?

Iako nema dostupnih podataka o prosečnom iznosu koji različite starosne grupe drže na svojim štednim računima, Anketa Federalnih rezervi o potrošačkim finansijama daje neki uvid.

On izveštava o stanju svih transakcijskih računa, uključujući štedne, čekovne, novčane račune i račune za pozive i pripejd debitne kartice. U nastavku ćete pronaći prosečno stanje koje Amerikanci drže na svim transakcijskim računima prema starosti, prema najnovijem izveštaju.

Svi transakcioni računi

Amerikanci mlađi od 35 godina imali su u proseku 11.250 dolara na svim svojim transakcijskim računima. Kako starost raste, tako se povećava i prosečan iznos dok ne dostigne vrhunac za osobe od 65 do 74 godine. S obzirom da većina Amerikanaca odlazi u penziju oko 65 godina, nije iznenađujuće videti da se rast prosečnog bilansa usporava u toj dobi, a kasnije opada.

Imajte na umu da gornji brojevi ne odražavaju sredstva na računima za penzionisanje, CD-ovima, obveznicama, akcijama i drugim finansijskim računima. Ispod možete videti stanje računa prosečnog Amerikanca za penziju po godinama. Opet, raste do starosne grupe koja počinje od 65 godina, a zatim opada.

Računi za štednju

Izvor: Money.usnews.com