Od svakodnevnog do zaista spektakularnog, brojni američki izumi su promenili svet. Evo liste od 20 stvari koje su izmislili Amerikanci i koje su postale deo svakodnevnog života ovde i širom sveta.
20 američkih izuma:
⦁ Veliki točkovi u zabavnim parkovima
⦁ Čokoladni kolačići
⦁ Konac za higijenu zuba
⦁ Rajsferšlus
⦁ Slušni aparati
⦁ Kardio defibrilatori
⦁ Radiokarbonsko datiranje
⦁ Semafori
⦁ Lutke za testiranje u simulaciji saobraćajnih nesreća
⦁ Mikortalasne rerne
⦁ Linije za slaganje u fabrikama
⦁ Laseri
⦁ LED svetla
⦁ GPS
⦁ Hemoterapija
⦁ Video igrice
⦁ Email
⦁ Mobilni telefoni
⦁ Personalni računar
⦁ Internet
#1 Ferris Wheel
Ko ih je izmislio?
⦁ George Washington Gale Ferris (1859-1896)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1893.godine
Zašto su značajni?
⦁ Veliki točak (Ferris wheel) je bio američki odgovor na Ajfelov toranj u Francuskoj. Imitacije originalnog Velikog točka su od tada postali obeležje luna parkova i vašara.
Poseta tematskom parku ili karnevalu nikada nije potpuna bez vožnje Točkom. To je popularna atrakcija koja sadrži uspravni rotirajući točak sa kapsulama za putnike i nazvana je po George Washington Gale Ferris-u koji je prvi Veliki točak predstavio kao orijentir Svetskog Sajma u Čikagu 21.juna 1893.godine.
Ferris-ov točak je bio odgovor Sjedinjenih Država na francuski Ajfelov toranj – jedan od mnogih čudesnih predloga namenjenih da u američkim srcima izazove čuđenje i strahopoštovanje. Ferris je potrošio hiljade dolara iz svog džepa kako bi osigurao da vrhunska sigurnosna ispitivanja i inženjering proizvedu savršen točak. Originalni točak je imao 36 kapsula i bio je prečnika 250 stopa.
Nakon prvog prikazivanja ovog izuma, Ferris se suočio sa više tužbi i dugova zbog njegove konstrukcije. Umro je nekoliko godina kasnije a točak je, nakon njegove smrti, uništen. Međutim, brojne reinkarnacije točka koje su i dan danas glavni deo američkih zabavnih parkova i sajmova.
#2 Čokoladni kolačići
Ko ih je izmislio?
⦁ Ruth Graves Wakefield (1903-1977)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1930.godine
Zašto su značajni?
⦁ Čokoladni kolačići su postali klasika svake kuhinje i glavna stvar na američkom repertoaru deserta.
Od detinjstva je većina nas izdvojila posebno mesto za divne i ukusne kolačiće. Najverovatnije je na vrhu naše liste klasičan čokoladni kolačić.
Ukusnu poslasticu napravljenu od brašna, putera, smeđeg šećera i poluslatkih čokoladnih komadića je slučajno napravila Ruth Graves Wakerfield 1930.godine u Toll House Inn-u, restoranu koji je imala u vlasništvu sa suprugom i gde se služila domaća kuhinja. Restoran se nalazio u Whitman-u, Massachusetts.
U poznatoj priči, Ruth je nestalo pekarske čokolade koja joj je bila potrebna za njen recept pa je umesto toga uzela poluslatku Nestle čokoladicu. Ruth je predvidela da će se čokoladica istopiti kao i pekarska čokolada, međutim, komadići čokoladice su se samo rastopili, omekšali i na ovakav način je nastao čokoladni kolačić.
Čokoladni kolačići Ruth Wakefield su stekli popularnost, usput povećavajući prodaju Nestle čokoladica. Na kraju je Ruth prodala svoj recept za kolačiće uz zavet da se recept Toll House čokoladnih kolačića štampa na poleđini svakog paketa čokolade kompanije Nestle. Kompanija Nestle i danas štampa recept na poleđini svojih čokoladica.
#3 Konac za higijenu zuba
Ko ga je izmislio?
⦁ Levi Spear Parmly (1790-1859)
Kada je izmišljen?
⦁ 1815.godine
Zašto je značajan?
⦁ Moderni zubari razumeju da je čišćenje koncem krucijalno za prevenciju paradontalnih bolesti i propadanja zuba
Vitalni deo svakodnevne higijene, zubni konac upotpunjuje našu uobičajenu rutinu pranja zuba. Mnogo pre nego što smo saznali za zubne naslage i bakterije, Levy Spear Parmly je prepoznao važnost uklanjanja stranog materijala na zubima radi sprečavanja propadanja zuba.
Zubni konac je uveo Parly 1815.godine, zubar iz Nju Orleansa. Prvobitno je napravljen od svile, za razliku od današnjeg zubnog konca koji je napravljen od najlona ili plastike.
Parly je imao jednu od najuspešnijih stomatoloških ordinacija na Jugu i objavio je nekoliko knjiga namenjenih laicima da shvate važnost oralne higijene.
#4 Rajsferšlus
Ko ih je izmislio?
⦁ Whitcomb L. Judson (1846-1909)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1890.godine
Zašto je značajan?
⦁ Rajsferšlusi znatno olakšavaju život ljudima koji rade u ekstremnim vremenskim uslovima i onima sa ograničenom pokretljivošću.
Ako vas dugmići previše uznemiruju dok se spremate za posao, zahvalite se pronalazaču iz Čikaga, Whitcomb L. Judson-u za pronalazak rajsferšlusa, odnosno prethodnika rajferšlusu kakvog ga imamo danas, a koji je predstavljen 1893.godine.
Prvi dizajn zatvarača kopči (prethodnik rajsferšlusa) je korišćen kao pričvršćivač za cipele, za koji se smatralo da je izum koji je pojednostavio složeni postupak zakopčavanja čizama koje su bile u modi krajem 19.veka.
Iako je Judson tokom svog života stekao mnoge patente povezane sa zatvaraćem kopči, nikada nije istinski video komercijalni uspeh koji bi ovaj izum postigao.
Moderan dizajn je izradio Gideon Sundback, glavni dizajner kompanije Universal Fastener Company koju je 1913.godine lansirao Judson.
Da li ste znali?
Zatvarač za komče i Veliki točak (Ferris wheel) su prvi put predstavljeni na istom Svetskom Sajmu u Čikagu 1893.godine!
#4 Slušni aparati
Ko ih je izmislio?
⦁ Miller Reese Hutchison (1876-1944)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1902.godine
Zašto su značajni?
⦁ Slušni aparati su neprocenjivi za ljude koji imaju oštećenje sluha, bilo zbog urođenih mana ili drugih okolnosti. Pored toga, tehnologija korišćena za pronalazak slušnih aparata je kasnije primenjena i na druge uređaje kao što su oni koji se koriste za prisluškivanje i diktograf (prva verzija interfonskog sistema).
Prvi elektronski slušni aparat je izumeo Miller Reese Hutchinson 1903.godine, pronalazač iz Alabame.
Oko 1895.godine, Hutchison je izumeo ono što je nazivao „akouphone“, električni slušni aparat. Iako nije bio lekar, pohađao je časove na koledžu u Alabami kako bi stekao bolje razumevanje anatomije ljudskog uha. Hutchison se zainteresovao za tu temu zbog prijatelja iz detinjstva koji je bio gluv.
Originalni „akouphone“ je bio poprilično glomazan i nepraktičan, pa je 1902.godine Hutchison izumeo i drugu verziju nazvanu „Acousticon“. Do 1905.godine, odrekao se prava svog pronalaska u korist Kelley Monroe Turner-a koji će nastaviti da širi i unapređuje tehnologiju i koju će nastaviti da primenjuje i na druge izume.
#5 kardio defibrilatori
Ko ih je izmislio?
⦁ William B. Kouwenhoven (1886-1975)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1930.godine
Zašto su značajni?
⦁ Defibrilatori su spasli nebrojene živote provodeći udar struje kako bi se uspostavio normalan srčani ritam.
„Clear!“ – upoznati smo sa prizorom u sobi Hitne pomoći gde lekar drži defibrilatorne pločice na grudima pacijenta dok hitno požuruje medicinsku sestru da okrene prekidač. Defibrilatori isporučuju veliku dozu električne energije srcu pogođenom aritmijom, ventrikularnom fibrilacijom ili tahikardijom.
William B. Kouwenhoven je razvio akademski interes za odnos između električne energije i medicine kada je početkom 20.veka postalo očigledno da komunalni radnici pate od ventrikularne fibrilacije (ubrzanog, nestabilnog otkucaja srca) a niko nije znao zašto.
Između 1928. i 1947.godine, Kouwenhoven i njegov istraživački tim na Univerzitetu Johns Hopkins su proučavali efekte električne energije na ljudsko telo. Tokom 1933.godine je tim uspešno sprečio vertikularnu fibrilaciju na srcu psa, trzajući ga elektičnom energijom.
Defibrilatori su prvi put uspešno primenjeni na ljudima 1947.godine od strane dr. Claude Beck-a; u početku su se koristili samo tokom operacija otvorenog grudnog koša. Tokom 1957.godine, Kouwenhoven i njegov tim su otkrili njihov prvi prototip, a do 1961.godine su predstavili prvi prenosni defibrilator.
Da li ste znali?
Pored izuma srčanih defibrilatora, William Kouwenhoven je bio poznat i kao „otac CPR-a“ (Cardiopulmonary resuscitation – kardiopulmonalna reanimacija) zbog svog razvoja tehnike masaže srca.
#7 Radiokarbonsko datiranje
Ko ga je izmislio?
⦁ Willard Libby (1908-1980)
Kada je izmišljeno?
⦁ 1949.godine
Zašto je značajno?
⦁ Radiokarbonsko datiranje je omogućilo naučnicima da znaju više o životu na Zemlji, čak i pre formiranja civilizacija. Nastavio je da ima značajan uticaj na istoričare, arheologe, geologe i naučnike širom sveta.
Tehnika određivanja starosti artefakata iz arheoloških ekspedicija se naziva datiranje ugljenikom ili radiokarbonsko datiranje. Izum je razvijen od strane Willard Libby-ja koji je izračunao poluživot ugljenika-14 na Univerzitetu u Čikagu 1949.godine.
Libby je shvatio da je ova određena vrsta ugljenika (ugljenik-14) ugrađena u tela živih bića i, kada ona umru, ugljenik se raspada predvidivom brzinom, koja se može odrediti matematičkom formulom.
To omogućava naučnicima da utvrde koliko davno su biološki uzorci prestali sakupljati ugljenik-14 i, na osnovu brzine propadanja, kada su umrli.
#8 Semafori
Ko ih je izmislio?
⦁ Lester Wire (1887-1958)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1912.godine
Zašto su značajni?
⦁ Semafori su znatno poboljšali bezbednost pešaka i vozača na putevima Sjedinjenih Država i širom sveta.
Upravljanje saobraćajem pešaka i vozila na raskrsnicama bi bilo gotovo nemoguće bez pomoći semafora. Savremeni električni semafor kakav danas poznajemo je izum Lester Wire-a, policajca iz Salt Lake City-ja, koji se desio 1912.godine. Prvobitno je postojala samo crvena i zelena boja, za zaustavljanje i kretanje.
Pre pronalaska semafora, policajci su bili prinuđeni da sami usmeravaju saobraćaj. Semafor nije bio automatizovan do 1924.godine, a do tada se moralo ručno upravljati.
Rana verzija semafora je predstavljena u Londonu 1868.godine; međutim, proglašen je opasnošću za javno zdravlje nakon što je policajac teško povređen dok je upravljao njime, i projekat je odmah zaustavljen.
Wire nikada nije patentirao semafor, a James Hoge je obično taj koji dobija zasluge za njegov izum. Hoge je dobio patent za prvi električni saobraćajni signal 1918.godine. William Ghiglieri je dobio patent za prvi saobraćajni signal sa crvenim i zelenim svetlima 1917.godine.
Tokom godina, mnogi pronalazači su patentirali novije, poboljšane verzije semafora. Međutim, generalno se veruje da je Wire prvi Amerikanac koji je izumeo semafor kakav danas poznajemo.
#9 Lutka za testiranje u simulaciji saobraćajnih nesreća
Ko ih je izmislio?
⦁ Samuel W. Alderson (1914-2005)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1949.godine
Zašto su one važne?
⦁ Lutke za ispitivanje sudara koriste dizajneri vozila i vladine agencije za testiranje efikasnosti sigurnosnih karakteristika. Automobili i avioni ne bi imali bezbedonosne standarde kakve danas imaju bez opsežnih ispitivanja koja su obezbedile lutke za ispitivanje sudara.
Prvu lutku za ispitivanje sudara je razvio Samuel W. Alderson 1949.godine, izumitelj iz Kalifornije. Gimnaziju je završio sa 15 godina, nakon čega je pohađao nekoliko koledža i sa prekidima radio za porodični limarski posao.
Tokom Drugog svetskog rata je dizajnirao električne motore za sisteme za navođenje projektila. Kasnije je radio za IBM, gde je dizajnirao motorizovanu prostetičku ruku. Pionir u biomehanici, na kraju je osnovao svoju kompaniju gde je počeo da dizajnira prvu lutku za ispitivanje sudara. Podaci iz istraživanja životinja i ljudskih leševa su korišćeni za dizajn lutke za ispitivanje sudara, predstavljene 1949.godine, koja je u početku korišćena za ispitivanje vazduhoplovne sigurnosti. Danas se potomci ovih lutki za ispitivanje koriste u širokom spektru situacija da simuliraju odgovor ljudskog tela.
#10 Mikrotalasne rerne
Ko ih je ismislio?
⦁ Percy Spencer (1894-1970)
Kada su je izmislili?
⦁ 1945.godine
Zašto su značajne?
⦁ Mikrotalasna pećnica je verovatno postala najvažniji kuhinjski aparat na svetu jer omogućava da se hrana priprema gotovo trenutno.
Sada uobičajeni kuhinjski aparat, mikrotalasna pećnica je postala nezamenljivi uređaj za kuvanje, odmrzavanje ii podgrevanje hrane; iskakanje kokica i pravljenje paprikaša.
Mikrotalasna pećnica prvobitno nije bila namenjena kuhinjskoj upotrebi. Tokom 1945.godine, Percy Spencer, inženjer iz Maine-a koji je radio na magnetronu za radarske uređaje u Raytheon-u, je otkrio da su mikrotalasi nenamerno istopili čokoladicu u njegovom džepu.
Dok su drugi primetili efekte magnetrona, previše su se plašili da dalje istražuju njegove moći. Međutim, Spencer ga je ubrzo počeo koristiti za zagrevanje ručka i 1946.godine, Raytheon je patentirao „visokofrekventni dielektrični aparat za grejanje“ – prvu mikrotalasnu.
Da li ste znali?
Percy Spencer je dobio samo 2,000 dolara za izum mikrotalasne pećnice – standardna stopa koju je Raytheon u to vreme plaćao svojim zaposlenima za njihove izume. Nikada nije dobio hororar.
#11 Proizvodna traka
Ko ih je izmislio?
⦁ Ransom E. Olds (1864-1950)
Kada su izmišljene?
⦁ 1901.godine
Automobili, mobilni telefoni, kozmetički proizvodi, prerađena hrana, pa čak i nakit imaju nešto zajedničko – svi se proizvode na proizvodnoj traci. Linija za montažu je sistematski, sekvencijalni metod proizvodnje robe koji je isplativ jer umanjuje greške i ubrzava vreme proizvodnje.
Tokom 1901.godine, osnovni koncept je uveo Ransom Olds preko svoje kompanije za motorna vozila u Mičigenu. Olds je takođe široko priznat kao osnivač automobilske industrije u Sjedinjenim Državama, a jedno od njegovih vozila, Curved Dash Oldsmobile, je bio prvi automobil koji je uspešno masovno proizveden na proizvodnoj traci.
Međutim, linija za montažu, koja je ostavila trajni uticaj na svet proizvodnje, je bila proizvod Ford Modela T od strane automobilske kompanije Henry Ford-a 1908.godine. U početku se linija za proizvodnju sastojala od radnika, ali je tek kasnije zamenjena mašinama i, nedavno, sofisticiranim robotima.
#12 Laseri
Ko ih je izmislio?
⦁ Theodore H. Maiman (1927-2007)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1960.godine
Zašto su značajni?
⦁ Laseri se koriste u najrazličitije svrhe, na primer u hirurgiji i zavarivanju. Laserska tehnologija je podstakla dalje tehnološke inovacije, uključujući DVD uređaje i optiku vlakana.
Koncept lasera je prvi predložio Gordon Gould, i zasnivao se na maserima koji pojačavaju mikrotalase.
Prvi laser je izgradio Theodore H. Maiman iz istraživačkih laboratorija Hughes u Malibuu, Kaliforniji. Dok su drugi sumnjali u sposobnost veštačkih rubina d adeluju kao medij za lasere, Maiman je preispitivao njihove proračune i uspešno razvio prvi laser, koristeći veštačke rubine, 1960.godine.
Danas se primene lasera kreću od industrijskih, medicinskih, pravnih pa sve do šou biznis industrija.
„Laser je rešenje koje traži problem“
Theodore H. Maiman
#13 LED svetla
Ko ih je izmislio?
⦁ Nick Holonyak Jr (1928-)
Kada su izmišljena?
⦁ 1962.godine
Zašto su značajna?
⦁ U današnjem svetu se neprekidno ulažu napori da čovečanstvo krene „zelenijim“ putem, a LED svetla pomažu tako što koriste manje energije nego, na primer, fluorescentna svetla. Ona takođe traju mnogo duže i imaju zajedničke, korisne primene kao što su televizori i elektronski sportski semafori.
U trenutnoj kampanji za upotrebu zelene energije je povećana upotreba svetlosnih dioda zbog minimalne energije potrebne za proizvodnju svetlosti.
LED je daleko odmako od početne upotrebe kao indikatorske lampice za elektronske uređaje. Razvio ga je Nick Holonyak Jr 1962.godine, naučnik konsultant u kompaniji General Electric Company u Syracuse, New York-u.
Prve LED diode Holonyaka su bile crvene zbog folije fosfida galijum arsenika kojeg je koristio za njihovu izradu. Tek otprilike deceniju nakon pronalaska su LED svetla dizajnirana tako da budu različitih boja. Iz tog razloga su mnoga indikatorska svetla na proizvodima bila i još uvek su crvena.
#14 GPS (Global Positioning System)
Ko ga je izmislio?
⦁ Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država
Kada je izmišljen?
⦁ 1973.godine (potpuno funkcionalan od 1993.godine)
Zašto je značajan?
⦁ Danas je GPS neophodno sredstvo za nacionalnu odbrambenu strategiju, naučna istraživanja i nacionalnu sigurnost. Takođe služi kao važna savremena tehnologija u navigacione svrhe.
Tehnike pronalaženja nečjie lokacije na Zemlji su evoluirale tokom vekova. Današnja tehnologija je Global Positioning System, ili GPS, koji koristi globalni satelitski sistem za navigaciju kojim upravlja vlada Sjedinjenih Država za određivanje lokacija na mapi.
Ovo je razvilo američko Ministarstvo odbrane 1973.godine, ali je u potpunosti operativno tek od 1993.godine. tehnologija razvijena iz satelitskih navigacionih eksperimenata koji su pratili američke podmornice 1960tih godina. Uz pomoć satelita, podmornice su uspele da otkriju promene položaja radio signala na osnovu „Doplerovog efekta“.
Iako je prvenstveno bio namenjen za vojnu upotrebu, može mu pristupiti svako sa određenim ograničenjima – za navigaciju, izgradu mapa, sinhronizaciju sata i mnoge druge svrhe.
#15 Hemoterapija
Ko ju je izmislio?
⦁ Louis S. Goodman (1906-2000) i Alfred Gilman (1941-2015)
Kada je izmišljena?
⦁ Tokom 1940tih godina
Zašto je značajna?
⦁ Rad Goodman-a i Gilman-a je doveo do značajnih poboljšanja u medicini za borbu protiv raka. Stalni razvoj hemoterapijskih tretmana je doveo do pada stope smrtnosti pacijenata od raka.
Danas su rak i hemoterapija, nažalost, dve uobičajene reči čije značenje svako razume. Upotreba hemoterapije za lečenje raka je započela četrdesetih godina prošlog veka kada su dva farmakologa sa Univerziteta Jejl, Louis S. Goodman i Alfred Gilman, primetili da azotni plikavci, hemijsko ratno sredstvo, suzbija rast limfoidnih i mieloidnih ćelija.
Par je počeo da istražuje efekte upotrebe plikavaca u lečenju limfoma, prvo eksperimentišući na mišeivma a zatim ubrizgavajući azotne plikavce pacijentu sa Ne-Hočkinsovim limfomom. Otkrili su da su se, iako je pacijent morao da se vrati na ponovljene injekcije, tumorske mase značajno smanjile od lečenja.
Rezultati njihovih početnih istraživanja su objavljeni 1946.godine. Njihova studija je izazvala interesovanje za tu temu za druge naučnike, a posle Drugog svetskog rata, dalja istraživanja su otkrila koristi folne kiseline u lečenju raka.
Od tada su istraživači usavršili naprednije tehnike kombinovane hemoterapije i spaseno je bezbroj života. Od devedesetih godina, stopa smrtnosti od raka neprekidno opada.
#16 Video igrice
Ko ih je izmislio?
⦁ Thomas T. Goldsmith Jr (1910-2009) i Estle Ray Mann (1904-1965)
Kada su izmišljene?
⦁ 1948.godine
Zašto su značajne?
⦁ Video igre su izuzetno popularne u današnjem svetu – velika većina američke dece i adolescenata ih igra. Studije su sugerisale da video igre imaju kognitivne, emocionalne i socijalne koristi kao što su pomoć u razvoju prostornih veština i veština rešavanja problema i poboljšanje fokusa i kreativnosti.
Pored društvenih mreža, najpopularnija zabava zasnovana na računaru je video igranje. Video igra omogućava interakciju između korisnika i uređaja sa video povratnim informacijama. Prva video igra je zapravo bila analogna elektronska igra koja je koristila katodnu cev. Nazvan „uređajem za zabavu sa katodnom cevi“, stvoren je od strane Thomas T. Goldsmith Jr-a i Estle Ray Mann 1948.godine.
Katodne cevi su bile sveprisutan element života u 20.veku i u osnovi su bile element koji je olakšao snopove elektrona koji su omogućivali prikazivanje slika na televizijskim ekranima. Od 21.veka, međutim, proizvođači elektronike su krenuli sa proizvodnjom LCD i plazma ekrana.
Igra Goldsmith-a i Mann-ove je inspirisana radarskim ekranima iz Drugog Svetskog rata. Igrači bi upravljali raketom na ekranu da pogodi metu. Cilj bi bila, na primer, slika aviona koja je fizički zalepljena za ekran. Kontrole za postizanje cilja su bile slične onim u Etch-a-Sketch.
Iako igru nije bilo moguće programirati i, samim tim, nije mogla biti napredna, zbog visokih proizvodnih troškova nikada nije puštena u javnost i stvoreni su samo ručno rađeni prototipi. Međutim, nasleđe ovog dvojca je doprinelo razvoju imena Atari, Nintendo, PlayStation i drugih konzola za igranje, pomažući u širenju masovne svetske industrije koja nastavlja da raste.
#17 Email
Ko ga je izmislio?
⦁ Ray Tomlinson (1941-2016)
Kada je izmišljen?
⦁ 1971.godine
Zašto je značajan?
⦁ Email je neverovatan napredak u ljudskoj komunikaciji koji omogućava skoro trenutne poruke na globalnom nivou.
Email je postao popularan početkom 21.veka. Postao je preferirani oblik komunikacije jer omogućava brzo prenošenje poruka i istovremeno štedi resurse poput mastila i papira.
Prva email pošta je poslata 1971.godine između dva računarska terminala, postavljena jedan pored drugog od strane Ray Tomlison-a, koristeći ARPANET. Ray Tomlison, programer iz Njujorka, je takođe zaslužan za upotrebu znaka @, znaka za odvajanje korisničkog imena korisnika i korisničkog imena mašine (ime mašine se kasnije promenilo u ime domena).
#18 Mobilni telefoni
Ko ih je izmislio?
⦁ Dr. Martin Cooper (1928-)
Kada su izmišljeni?
-1973.godine
Zašto su značajni?
⦁ Mobilni telefoni su nas lansirali u svet u kojem su fotografije, tekstovi, vesti, muzika, društveni mediji, internet i telefonski pozivi udaljeni samo jedan klik.
U početku je mobilni telefon bio prilagođen biznismenima – ljudima koji su stalno bili u pokretu. Međutim, to je postalo uobičajeno i gotovo neophodno za svakoga u savremenom društvu.
Prvi ručni mobilni telefon je razvio tim na čijem je čelu dr. Martin Cooper. Dr. Cooper je ranije bio potpredsednik Motorole. Bio je šef odeljenja kada je 1973.godine predstavio prvi mobilni telefon. Bio je težak skoro četiri i po kilograma.
Od pronalaska dr.Coopera, mobilni telefoni su uzeli maha. Gotovo svi u Sjedinjenim Državama imaju mobilni telefon, a danas su mnogi od njih pametni telefoni (smartphones).
Da li ste znali?
Prvi poziv dr. Coopera na prvom mobilnom telefonu je bio njegovom glavnom konkurentu u Bell Labs-u – želeo je da mu javi da ih je Motorola pobedila i da je postala prva kompanija koja je dizajnirala uspešan mobilni telefon.
#19 Personalni računari
Ko ih je izmislio?
⦁ John Blankenbaker (1930-)
Kada su izmišljeni?
⦁ 1971.godine
Zašto su značajni?
⦁ Personalni računari su sada praktično neophodni za svakodnevni život u Sjedinjenim Državama. Pojedinci ih koriste u obrazovne svrhe, za traženje i organizovanje informacija, za plaćanje računa i lako komuniciranje.
Razvoj računara obuhvata vekove, ali široka upotreba računara dolazi tek izumom ličnog računara tokom 1970tih godina. John Blankenbaker je prodao prvi lični računar, Kenbak-1, 1971.godine za vrednost ekvivalentnu skoro 4.500 dolara u današnjoj valuti.
Blankenbaker je uređaj dizajnirao u svom domu u Brentwood-u u Kaliforniji, nakon što je izgubio posao. Iako njegovom originalnom dizajnu nedostaju sofisticirani ulazno-izlazni prenos podataka i veliki memorijski kapacitet, smatra se prvim komercijalno dostupnim ličnim računarom i prethodi Apple-u I za pet godina.
#20 Internet
Ko ga je izmislio?
⦁ Internet protokol Nacionalne fondacije za nauku (vlada Sjedinjenih Država)
Kada je izmišljen?
⦁ 1983.godine
Zašto je značajan?
⦁ Internet je verovatno najuticajniji i najvažniji uzum na ovoj listi. Svako ko ima pristup internetu može dobiti informacije gotovo odmah, lako komunicirati sa drugima, obavljati finansijske transakcije na mreži, dobijati aktuelne novosti i još mnogo toga. Internet kupovina, rezervacije putovanja, obrazovanje i društveni mediji su postali mogući pojavom interneta.
Opšto mišljenje je da su ljudi uvek bili međusobno povezani, ali nšta od toga nije ni blizu do današnjih mogučnosti kada pogledamo koliko internet povezuje ljude u 21.veku.
Prvi izvodljivi internet prototip je bio ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network – Mreža za napredne istraživačke projekte) 1960tih godina, koja je omogućila da više računara komuniciraju u jednoj mreži. Sedamdesetih godina, naučnici su razvili TCP/IP (Transmission Control Protocol and Internet Protocol), koji su uspostavili standarde za prenos podataka između vše mreža.
Mreža svih mreža, Internet je zvanično predstavljen paketom Internet Protocol Nacionalne fondacije za nauku 1983.godine, koju je finansirala Američka vlada.
Do 1990.godine, uspostavljena je Široka Svetska Mreža, odnosno www (World Wide Web). To nije isto što i internet, služi samo kao sredstvo za pristup podacima putem veb stranica i hiperveza. Međutim, ovo je postavilo okvir za popularizaciju interneta u javnosti, što je pomoglo da se utvrdi njegov kontinuirani monumentalni značaj u današnjem svetu.
Zapravo, Internet je na vrhu ove liste pronalazaka, jer je stvorio sredstvo da drugi pronalasci i srodna tehnologija postanu tako sveprisutni i poznati alati za čovečanstvo. Postoji bezbroj drugih uticajnih pronalazaka (od strane ljudi koji nisu poreklom Amerikanci) koji ovde nisu pomenuti, ali ovih 20 se izdvajaju.
Izvor: Owlcation
COMMENTS