Intervju: Ivana De Armas – Srpkinja koja oživljava platna, zidove i modu “Magičnog grada”!

Intervju: Ivana De Armas – Srpkinja koja oživljava platna, zidove i modu “Magičnog grada”!

Intervju: Marko Tomić – Umetnost u doba korone
INTERVJU: Dejan Pein, srpski globtroter tattoo majstor. Tetovirao je u više od 30 zemalja i ne planira da stane!
Upoznajte Gordanu Draganić, mladu srpsku umetnicu iz Čikaga!

Miami Glasnik pruža šansu talentovanim ljudima, poreklom sa balkanskih prostora, koji sada žive i rade širom Amerike da podele svoju priču sa našim čitaocima. Ovaj put imali smo priliku i čast da razgovaramo sa Ivanom De Armas.

Ivana je po profesiji slikar i već godinama oživljava dosadna bela platna, odeću, zidove i unosi šarenilo u svet oko sebe. Poreklom je iz Srbije, a od 2015. godine živi i stvara u “magičnom gradu”, Majamiju.  

God weares Gucci Ivana De Armas Miami Glasnik

Koliko dugo se baviš slikarstvom?

Umetnošću se bavim od ranog detinjstva kada sam pravila svoje bojanke precrtavajući slikovnice koje sam kasnije bojila. Prva umetnička izlaganja sam imala u osnovnoj školi kao član likovne sekcije kada sam izlagala u okviru kolektivnih izložbi i priredbi. To mi je dalo vetar u leđa da u svom rodnom gradu, Kraljevu upišem srednju umetničku školu. Svoje akademsko znanje sam stekla i usavršila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Gde pronalaziš inspiraciju i koje su teme  zastupljenje na tvojim slikama?

Slobodno mogu reći da nastojim da uvek budem prisutna u trenutku, da svim čulima sagledam momenat i dešavanja koja me okružuju. To pokreće moj talenat i hrani inspiraciju – momenat i ljudi koji ga kreiraju. Teme koje su prisutne na mojim delima najčešće jesu ljudi i stvari koje me okružuju, utisci koje upijam. Ipak, oduvek me pokreću globalni problemi, glad i bol, sukob u nama ali i sukob koji se odvija oko nas, strah od zaborava, duhovnog i fizičkog nestajanja, dostojanstvo i strepnja koja nas prati kroz svakodnevnu borbu. Često primetim ponos, samosvest o dignitetu od koga ne odustajemo čak ni u trenucima kada je najteže, kada stojimo oči u oči sa svojim demonima i to se trudim da inkorporiram u svoja dela.

Da li se moze živeti od umetnosti u Americi ili je to samo hobi?


Umetnost za mene nikad nije bila hobi, to je moj poziv i struka. Ipak, umetnost ne zna za granice. Ona ne poznaje dolazak u novu kulturu, nov jezik, drugačiji mentalitet i način razmišljanja. Nažalost, danas gde god da se nalazite, gde god da stvarate umetnost potrebno je vreme i upornost i to je ono što je najbiitnije ukoliko želite da se afirmišete kao umetnik i da od umetnosti živite. Mene su upornost i stpljenje dovedi do toga da danas živim svoja dela, ali i živim od njih. Tako da slobodno mogu reći da od umetnosti se može živeti. Od kada sam u Majamiju neretko su moja dela prodavana na Linkoln Road-u u jednoj eminentnoj galeriji, oslikavala sam murale, enterijere, sarađivala sa italijanskim dizajnerom u oslikavanju komada iz njegove kolekcije.

Jedna si od retkih domaćih umetnica koja je izlagala na čuvenom Art Bazelu u Majamiju, kakvi su utisci?

Sama činjenica da sam izlagala na Art Bazelu je velika stvar za mene na više nivoa jer sam na njemu predstavila osvrt na svoje korene i početke bavljenja slikarstvom, iskustvo i lični osećaj življenja u Americi, osećaj da sam živela dva života – jedan pre i jedan posle dolaska u Ameriku. Izložba koju sam izlagala upravo predstavlja način razmišljanja koje se tim putovanjem oblikovalo i podsetnik na to ko sam i šta bila, konekcija i pronalazak mene same i odrastanja i detinjstva kroz slike. Nikada neću zaboraviti profesora Ratka Lalica koji nam je uvek postavljao 3 pitanja, koji su nam koreni, ko smo sada i Gde Želimo da idemo.

 

Art Bazel odaje živopisni duh i atmosferu kukture i života Majamija. Učestvovala sam sa slikama iz ciklusa “Recycling of the souls” koje su postavile pitanja kojima se bavi čovek današnjice. Jedno od glavnih pitanja koje je postalo i motiv na kartama jeste “Does God produce New Souls?” i time je načeta lavina drugih pitanja u kojima su kupci i posetioci imali interaktivnu ulogu što mi je pružilo posebno zadovoljstvo kao umetniku.  Pitanja o duši, njenom putu i reinkarnaciji su predstavljena u figuralnoj formi žene koja je i mlada i stara i ima različite simbolične atribute vizuelne retorike. Pored Art Bazela imala sam par izložbi u Wynwood-u, čuvenom umetničkom kvartu Majamija, takođe u Fort Lauderdale-u gde sam izlagala kao član Raw artist umetničke organizacije. Takođe, moram pomenuti da sam imala veliki broj samostalnih i grupnih izložbi u Srbiji.

Kako provodiš vreme u doba pandemije koronavirusa?

Za umetnika izolacija nije novi pojam. Mi smo se isto ponašali i pre novonastale situacije, uvek smo pronalazili trenutke osame za stvaranje. Ovaj period sam provela čitajući dosta knjiga, slušam dosta emisija koje me inspirišu i oslikavam svoju novu modnu kolekciju.

Covid 19 je dao nov pravac mom umetničkom stvaranju. Kao što sam pomenula, počela sam da oslikavam garderobu i započela novu kolekciju pod nazivom “TakeOut Souls”. Ono što smo svi u ovom teškom periodu shvatili jeste da su izlazak i sloboda blagotvorni za dušu pogotovo u trenucima samoljublja i prekida veza između ljudi. Ovom kolekcijom sam rešila da svoju umetnost izvedem napolje i jedva čekam da se ulice ponovo otvore kako bih mogla videti moje radove koji izmamljuju osmehe slučajnim prolaznicima i onima koji ih nose. Jedinstvenost ove kolekcije jeste u detaljima koji su ručno rađeni, svaki komad je unikatan i neponovljiv. Amerikanci to vole budući da ovde vlada identitet većine i globalni konzumerizam. Komadi  koje oslikavam ih time čine jedinstvenima, kroz teme i pitanja koja oslikam na garderobi, devojke ovde postavljaju pitanja dajuću im ličnu notu, njihov glas je jedinstven  kao i odeća koju nose. To polako ali sigurno prerasta u trend, pogotovo na ulicama Majamija. Kao što sam malopre rekla, umetnost ne zna za granice. Tako mi posebnu radost donosi činjenica, da i u ovim teškim vremenima, moji radovi putuju svetom – neskromno ću reći da je upravo jedna oslikana jakna deo “TakeOut Souls” kolekcije pronašla svoj dom u Francuskoj.

Da li planiraš novu izložbu nakon završetka karantina?

Izložba je planirana, međutim zbog novonastale situacije jako je teško i smelo odgovoriti kada će se realizovati. Svakako pripremam nešto novo, sinergiju slika i “ready to wear” komada i već sada razmišljam o širenju koncepta izložbe i pripremanju prateće revije. Nadam se da ćemo o tome moći da govorimo u neko skorije vreme.

Kako te mogu kontaktirati ljudi koji žele da prate tvoj rad i možda kupe neku sliku?

Svi zainteresovani mogu posetiti moj vebsajt ili zapratiti moj instagram profil.

COMMENTS

WORDPRESS: 0