Koliko je realan Bajdenov plan da legalizuje jedanaest miliona imigranata?

Koliko je realan Bajdenov plan da legalizuje jedanaest miliona imigranata?

Evo koje važne uredbe CARES zakona ističu na kraju meseca
Tramp najavio novi izvršni nalog za promenu imigracionih zakona
USCIS: “Test bogatstva” ponovo obavezan prilikom apliciranja za zelenu kartu

Predlog za reformu imigracionog zakona koji bi predstavljao put do državljanstva za nedokumentovane stanonvnike nazvan je „najsmelijim imigrantskim planom koji je bilo koja administracija predložila generacijama unapred“. Da li je to moguće?

Milioni imigranata su saznali za plan predsednika Bajdena koji bi omogućio legalan status za skoro 11 miilona imigranata, najavljen kao deo sveobuhvatnog predloga za obnavljanje nacionalnog imigracionog sistema.

Ovaj zakon bi dozvolio nedokumentovanim imigrantima koji su bili u Sjedinjenim Državama pre 1.januara da se prijave za privremeni legalni status nakon što prođu sve bezbedonosne i poreske provere. Kao novi „ perspektivno legalni imigranti“ bili bi ovlašćeni da rade, pridruže se vojsci i putuju bez straha od deportacije. Posle pet godina se mogu prijaviti za zelene karte.

Ovaj predlog predsednika Bajdena bi bio najambicioznija reforma imigracionog sistema od 1986.godine kada je predsednik Ronald Reagan potpisao Zakon o imigracionoj reformi i kontroli kojim je legalizovano tri miliona ljudi.

Pretvarajući skoro trostruko više ljudi u legalne građane može otvoriti vrata jednoj od najvećih demografskih promena u modernoj američkoj istoriji, izvlačeći milione iz senke na, potencijalno, plaćenije poslove, pružajući im socijalna davanja, zdravstveno osiguranje i podobnost za sticanje socijalnog osiguranja, što će na kraju stvoriti mnogo novih glasača.

Ovo se može nazvati najsmelijim imigrantskim planom koji je bilo koja administracija predložila generacijama unapred“, naveo je Muzaffar Chishti, viši saradnik u Institutu za imigracionu politiku. „Ali s obzirom na to da demokrate u Kongresu nemaju veliku većinu, administracija bi možda trebala malo ublažiti očekivanja“. Legalizacija samo jedne grupe u početku – poljoprivrednika, recimo – može biti „malo realniji pristup“, naveo je Chishti.

U znak predstojećih prepreka, još jedna od ranih imigracionih inicijativa Džosefa Bajdena, stodnevno zamrzavanje deportacija, je privremeno blokirana od strane saveznog sudije u utorak, nakon tužbe teksaškog državnog tužioca koji je tvrdio da se njegova država suočava sa enormnim troškovima za usluge imigrantima bez dokumenata koji nisu deportovani.

Pokušaji reforme imigracije su više puta ’zakočeni’ u Kongresu iznova i iznova zbog sigurnosti granica, stranaca koji rade i pitanja da li svemu ovome pristupiti i menjati ga deo po deo.

Veliki kamen spoticanja i dalje ostaje u vidu pitanja da li će pružanje amnestije onima koji su prekršili zakon podstaći više ljudi da okušaju sreću čineći isto.

Čak i sa pojačanim sprovođenjem kontrole granica i određenim sankcijama poslodavaca, revizija predsednika Regana nije uspela da zaustavi dolazak nelegalnih imigranata.

U međuvremenu, ti imigranti su nastavili da žive, rade i podižu porodice. Više od 60% boravi u zemlji više od decenije i imaju više od četiri miliona dece rođene u Sjedinjenim Državama. Oni čine 5% radne snage, čineći okosnicu poljoprivrede, građevinarstva i ugostiteljstva. Četvoro od deset imigranata nije ušlo u Sjedinjene Države preko jugozapadne granice. Umesto toga, ostali su duže nego što njihova viza dozvoljava – turisti, studenti ili privremeno kvalifikovani radnici koji nikada nisu otišli.

Najveći deo neovlašćenih imigranata je iz Meksika. Nakon preživljavanja prelaska rečnih i pustinjskih prepreka kako bi stigli do granice Sjedinjenih Država, pronašli su naciju koja je spremna da se pozabavi zakonima koji zabranjuju njihovo zapošljavanje u poljima, fabrikama i domovima kao dadilje i spremačice.

Predsednici George W. Bush i Barack Obama su se zalagali za sveobuhvatnu imigracionu reformu sa putem do legalizacije ljudi koji nemaju legalna dokumenta. Međutim, imigracioni predlozi o kojima se raspravljalo u Kongresu – 2006., 2007. i 2013.godine – su propali.

Među zabrinutostima koje su pokrenuli protivnici reforme nalaze se argumenti poput onih da će novi američki građani postati glasači demokratskog bloka, teret za javne službe kao i raseljavanja američkih radnika. Neki predviđaju da bi bilo koji program legalizacije podstakao veći broj ljudi da krenu na sever.

Legalizacija nebrojenih miliona ilegalnih građana – čak i diskusija o tome – oglašava alarm za miliona drugih pozivajući ih da ilegalno uđu u Sjedinjene Države kako bi čekali na svoj zeleni karton“, rekla je Lora Ries, viši istraživač u kompaniji Heritage Foundation.

Drugi tvrde da legalizacija ima i svojih prednosti. Otvaranje puta za državljanstvo za skoro 11 miliona ljudi, od kojih sedam do osam miliona čini aktivnu radnu snagu, jednako je ’ekonomskom podsticaju’, navodi Giovanni Peri, profesor ekonomije na univerzitetu Kalifornije, u Davis-u.

Kako izgleda test za dobijanje američkog pasoša? chicago glasnik

Između 2005. i 2015. godine, novi imigranti su činili skoro polovinu rasta radno sposobnog stanovništva a u naredne dve decenije imigranti mogu biti ključni za zamenu penzionera. Demografi kažu da nedostatak radnika ukazuje na potrebu za imigranatima, koji bi obavljali niskokvalifikovane poslove. Oko pet miliona njih radi na poslovima koje je Vlada odredila kao „neophodne“.

Među najvećim pristalicama Bajdenove inicijative su poslodavci koji se oslanjaju na imigrante. Tokom godina, mlekare, pogoni za pakovanje i druga radna mesta su bila zahvaćena iznenadnim imigracijskim racijama usmerenim na neovlašćene radnike.

Amnestija iz Reagan-ove ere 1986.godine prouzrokovala je samo privremeni pad broja imigranata bez dokumenata jer nije bila praćena robusnim sistemom legalnog dovođenja niskokvalifikovanih radnika. Poslodavci su suočeni sa novčanim kaznama zbog svesnog angažovanja imigranata bez dokumenata ali nisu bili odgovorni za proveru dokumenata koje su podneli kandidati za posao, što je stvorilo ogromnu industriju lažnih socijalnih brojeva.

„Princip je jednostavan: ako sprovedete širok dijapazon legalizacije, to neće zamrznuti migracione tokove bez dokumenata dok traje potražnja za radnom snagom“rekao je Wayne Cornelius, direktor Centra za uporedne i imigracione studije univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu.

Ilegalni priliv počeo je ponovo da raste početkom 1990tih.

Ekonomski imperativi su prevladali, povećavajući ilegalnu imigraciju iz godine u godinu. Građevinski procvat u nekim državama je privukao stotine hiljada građevinskih radnika bez dokumenata a ako su poljoprivrednici koji su imali koristi od amnestije starili i izlazili sa polja, mlada radna snaga (bez dokumenata) je stizala da ih zameni.

Od 1986. do 2008.godine, broj stanovništva bez dokumenata je porastao sa tri na dvanaest miliona, uprkos eksponencijalnom povećanju sredstava za bezbednost na granicama, uključujući brojnost ljudi. Militarizacija nije smanjila ilegalne ulaze. Umesto toga, pretvorila je sezonsku migraciju, uglavnom muškaraca koji su se svake godine vraćali kućama u Meksiko, u naseljeno stanovništvo celih porodica.

Rececija 2007.godine je na kraju smanjila protok imigranata. Uprkos uzastopnim talasima srednje-američkih migracija, ilegalni ulasci su ostali znatno niži nego ranih 2000-tih.

 

Izvor: NY Times 

COMMENTS

WORDPRESS: 0