Najbolji američki romani svih vremena koje morate pročitati

Najbolji američki romani svih vremena koje morate pročitati

Predstavnički dom SAD izglasao podizanje granice zaduživanja do decembra
Ponovo se otvara Snowcat Ridge, jedini snežni park na Floridi
Tropska oluja Isaias stiže na obale Floride ovog vikenda

Veliki američki roman je, bez (šapata) sumnje, najneuhvatljivija (čak i mitska) zver u literaturi. Već 150 godina, od kako je romanopisac John William De Forest stvorio taj termin, postoji problematika oko toga šta zapravo čini GAN (Great American Novel).

Za De Forest-a, posao GAN-a je bio da „naslika američku dušu“ i pruži „sliku uobičajenih emocija i manira američkog postojanja“. Za Norman Mailer-a, on bi trebalo da „iskoristi narav vreman i preokrene ga“. za Lionel Shriver-a, prilično ciničnije, on mora „uhvatiti duh vremena (zeitgeist)…masivno zaustavljanje vrata knjige koja podrazumeva gromoglasnu poruku i sveobuhvatan pogled na svet…uvek napisan od strane čoveka“.

Naravno, hvatanje „suštine“ bilo koje nacije je poput hvatanja čitave kolonije pacuva jednom zamkom. Osim toga, u eri kulturne, kao i ekonomske, globalizacije, šta u današnje vreme uopšte znači „američko“? U tom pogledu, u doba Donald Trampa (ili sada „post Trampa“), rijalitija i lažnih vesti, čini se da sama reč ’fikcija’ ima više značenja.

Kako god da okrenete, Veliki Američki Roman (GAN) predstavlja figurativno književno merilo onoga što definiše Ameriku u datoj eri. Ne postoji konačna lista, niti postavljeni kriterijumi šta to čini GAN, samo mišljenje o tome.

Ali, u najmanju ruku, to bi trebala biti bajno napisana priča sa širokim komentarom o tome šta znači biti Amerikanac. Ili, kako je rekao kritičar teške kategorije A. O. Scott, to je „hibrid…ukršten romantikom i reportažama, visokom filozofijom i ogovaranjima, nadanjima i skepticizmom“. Drugim rečima, trebalo bi da se uvuče pod kožu Američkog sna i oseća za njegove vitalne organe.

Dakle, u duhu osećanja, evo 10 najboljih kandidata…

 

  • Moby Dick by Herman Melville (1851)

Moby-Dick

Uzbudljiva priča o jednom monomanijakalnom morskom kapetanu i njegovoj potrazi da ubije džinovskog belog kita koji mu je pojeo nogu.

Moby dick je priča o nafti i nasilnoj potrazi za bogatstvom koje donosi, po svaku cenu. Nakon toga se radi o pohlepi i osveti, aroganciji i uzaludnom pokušaju kontrole haosa. Pročitajte i razmislite da li bi se moglo čak posmatrati i kao metafora američke spoljne politike nakon 9/11, kako je pisac Stephen Kinzer to i tvrdio 2008.godine.

Generacijama se smatra remek-delom svetske književnosti“, napisao je on, „ali se sada to može smatrati jezivo proročanskom alegorijom o Americi 21.veka“.

  • Uncle Tom’s cabin by Harriet Beecher Stowe (1852)

Uncle Tom's Cabin

Posle Američkog Građanskog rata, kada je autor John William De Forest krenuo da pronađe roman koji bi pomogao da se nacija ponovo ujedini, stavljajući je istovremeno u središte svetske književnosti, mogao je da pronađe samo jednu knjigu koja se tome približila.

Priča o ropstvu i mukama Harriet Beecher Stowe je pogodila više od akorda – pogodila je čitavu simfoniju emocija u Americi pre Građanskog rata, postavši drugi najprodavaniji roman veka, pobeđen jedino Biblijom. Dajući ljudski glas robovima, ova knjiga je gurnula ropstvo u prvi plan kao nacionalno pitanje koje definiše naciju i pomoglo je da se otvori put za abolicionistički pokret.

Knjiga je imala toliko uticaja na nacionalni razgovor u to vreme da je i sam Abraham Lincoln, prilikom susreta sa Stowe-ovom u zoru Američkog Građanskog rata, slavno primetio: „Dakle, ovo je mala dama koja je započela ovaj veliki rat“.

 

  • The adventures of Huckleberry Finn by Mark Twain (1884)

The Adventures of Huckleberry Finn

Građanski rat je bio već gotov do momenta kada je Mark Twain uzeo olovku u ruke, ali je rasizam i dalje delio naciju. A ova priča o seoskom dečaku koji pomaže odbeglom robu da pobegne duž reke Mississippi je zarobila srca širom Amerike.

Međutim, nije samo poruka o saosećanju i ljudskim pravima govorila čitaocima; sleng reči i akcenti koje je Twain koristio su oživeli njegovo obilje likova na način na koji je to radio bilo ko pre. Govorilo je sa Amerikancima i o svetlijoj budućnosti.

Ernest Hemingway je 1935.godine slavno izjavio: „Sva savremena američka književnost potiče iz jedne knjige Mark Twain-a pod nazivom „Huckleberry Finn“. To je najbolja knjiga koju smo imali. Sva američka pisanja potiču iz toga. Ranije nije bilo ničega. Od tada ne postoji ništa tako dobro“.

 

  • The Great Gatsby by F. Scott Fitzgerald (1925)

The Great Gatsby

Ovo ne treba predstavljati. Niti zapravo njegovu kandidaturu za GAN. Remek-delo Fitzgerald-a o zabludi dekadencije u doba viška koji je okarakterisan kao „najvećim od velikih američkih romana“ od strane više od jednog kritičara.

To je zato što je savršeno i pronicljivo pronikao u neobuzdani hedonizam džez doba. Kako je tada neko mogao znati da će se muzika zaustaviti i da će se svetla upaliti? Da će Amerika uskoro biti ostavljena sa praznom flautom u ruci, teturajući se po lepljivom podijumu ekonomske depresije, bez ideje o tome gde da nađe izlaz.

Fitzgerald je to znao. I Veliki Gatsby se pokazao kao njegova magična kugla; ništa ne traje večno…čak ni Američki san.

 

  • Gentlemen prefer blondes by Anita Loos (1925)

„(Ja) sada čitam sjajni Američki roman (napokon!)“, napisala je književnica Edith Wharton svom prijatelju 1926.godine, „i želim da znam—da li znate mladu ženu (koja ga je napisala) koja mora biti genije“.

Genije o kojem je govorila je bila, naravno, holivudska spisateljica scenarija Anita Loos, čiji roman o daleko-pametnijem-nego-što-bi-vam-pokazala-fllapper-u (devojka iz Njujorka 1920tih godina) koja odskače od sponzora do sponzora kao da joj je to puno radno vreme je brzo postao drugi najprodavaniji roman 1926.godine.

Nije to bilo samo sjajno štivo (kaže James Joyce, kome je vid već otkazivao, da je tri dana ležao na sofi čitajući Gospodu koja vole plavuše). Sa onom vrstom kiselkaste dovitljivosti i ironije za koje je nekolicina kritičara tog vremena verovala da žena može da ovlada, razarala je patrijarhat opsednut izgledom, seksom i novcem, pozitivno preoblikujući sliku mladih žena i pomogla definisanju američkog džez doba zauvek.

 

  • The Grapes of wrath by John Steinbeck (1939)

The Grapes of Wrath

Do 1939.godine, dok se svet klatio na provaliji još jednog velikog rata, John Steinbeck je bio ushićen kapitalističkom pohlepom koja je, kako je video, istrgnula dušu iz američkog sna.

Tako je napisao The Grapes of wrath – kako bi pružio ogledalo ovom mračnom poglavlju američke istorije.

Knjiga portreta porodice rastrzane siromaštvom i očajanjem tokom Velike depresije – sa svojim prelepo izrečenim rečenicama i ogromnim, povređenim srcem – efikasno je dovela Ameriku na suđenje zbog, kako je napisao njujorški kritičar Clifton Faidman, „sporog ubistva pola miliona nevinih i dostojnih američkih građana“.

Svojim objavljivanjem je postao glasnik za ljudska prava, što je na kraju Steinbeck-u donelo Pulitzer-a i popeo ga na vrh Mount Olympus književnosti. „Ne mogu da se setim drugog američkog pisca“, rekao je kasnije dramski pisac Arthur Miller, „koji je tako duboko proniknuo u politički život zemlje“.

 

  • Invisible man by Ralph Ellison (1952)

Invisible Man

Malo je romana koji su tako duboko uticali na rasnu politiku u Americi od remek-dela Ralph Ellison-a, o čoveku koji se bori sa Amerikom toliko prožetom strahom i predrasudama da ga njegov crni identitet onemogućava da ga bilo ko vidi ili razume. Zato se povlači pod zemlju, gde pravi svoj dom i bori se sa onim što je Ellison nazvao „prelepim apsurdom“ modernog identiteta.

Mračno, prkosno i užasno smešno, odzvanjalo je poput vučijeg urlika za obespravljene Afro-amerikance koji su se i dalje osećali ignorisanima od strane popularne kulture. Ali više od toga, ponudio je portret crnog identiteta, rasizma, politike, istorije i muškosti, što nijedna knjiga do tada nije uradila. „Niko ko se zanima za knjige američkih crnaca ili o njima ne sme propustiti ovu knjigu“, napisao je The New York Times 1952.godine.

Njegov uticaj je bio toliko dubok da je izabran kao izbor Nedelje knjige kada su najveći književni kritičari anketirani na temu najvećeg GAN-a od kraja Drugog svetskog rata.

 

  • Beloved by Toni Morrison (1987)

Beloved

Glavni zadatak GAN-a je suočavanje sa problemima koji definišu naciju. I da, ovo je bio roman smešten  stotinu godina pre nego što je napisan, o duhu ropstva i bolnom nasleđu prošlosti. Ali to je bio – i još uvek je – roman o vanvremenskom pitanju slobode i šta znači biti „slobodan“ u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tokom 2006.godine, The New York Times Book Review je tražio od autora da nominuju „jedinstveno najbolje delo američke fantastike objavljeno u poslednjih 25 godina“. knjiga Beloved – o ženi koja je izbegla ropstvo kako bi je progonile traume njene prošlosti – je bila neprikosnoveni šampion.

Njegove GAN akreditacije je najverovatnije najbolje sumirala istoričarka Paula Giddins koja je, nakon vesti da je Beloved osvojila Pulitzer-a 1988.godine, rekla „Veliki američki romani se moraju suočiti sa značenjem termina ugnjetavanja i ljubavi – a crnkinje su oko te oluje. Beloved je sjajan američki roman“.

 

  • A visit from the Goon Squad by Jennifer Egan (2011)

Manje roman nego postmoderni kola  isprepletanih priča, remek-delo surfovanja Jennifer Egan pleše kroz vreme i prostor – od pank scene San Franciska 1970tih do predgrađa Njujorka 1990tih pa sve do 2020tih godina – u nezaboravno takmičenje čiste, nebrušene, visokokvalitetne Amerikane.

To je satira o ljubavi, životu, osujećenim ambicijama, žaljenju, nadi, porodici, uspehu, neuspehu, muzičkoj industriji, materijalizmu, kapitalizmu, američkom industrijskom kompleksu slavnih i, pre svega, nemilosrdnom maršu vremena (zvanom takođe i „goon“).

Izazvao je ciklon kritičke i komercijalne pohvale koji se uskovitlao oko njenog izlaska, kulminirajući Pulitzer-ovm nagradom 2011.godine i reputacijom jedne od velikih američkih satira s početkom 21.veka.

 

  • The Flamethrowers by Rachel Kushner (2013)

The Flamethrowers

Ova knjiga je razbila kalup američkog romana, prema suosnivaču Salon-a, Lauri Miller, „ne samo zato što ga je napisala žena, već i zato što je njen centralni lik žena“.

Na većini listi Velikih američkih romana, napisala je Miller-ova, muškarci su uvek igrali glavnu ulogu predstavljanja američkog iskustva jer „muškarci smeju da se zalažu za celinu nacionalnog identiteta ili za samo čovečanstvo, ali žene bi trebalo da zastupaju samo ženstvenost, u raznim ukusima“.

Ne i Reno, plameno središte ove blistave priče o umetnici koja voli motore, pokušavajući da se probije na umetničkoj sceni 1970tih godina, kroz pobune krajnje levice u Italiji i prašine američkog srednjeg zapada.

To je divlja vpžnja romana koji se, prema rečima James Wood-a iz New Yorker-a, „talasa pričama, anegdotama, monografskim delovima, lukavim egoističnim momentima i nesrećnim avanturama“. Ukratko, to je vrtoglavo istraživanje ženstvenosti, straha i sveameričke težnje koja je definisala američki književni pejzaž.

 

Izvor: Penguin

COMMENTS

WORDPRESS: 0