Pomozimo Marku koji je na lečenju u Americi!

Pomozimo Marku koji je na lečenju u Americi!

Saznajte koji su potencijalni troškovi lečenja koronavirusa u Americi!
Koronavirus u Majamiju – Potvrđeno 39 novih slučajeva
Imigracione agencije imaju više od milion slučajeva na čekanju!

Ovo je priča koja može da se dogodi svakom od nas, priča koja nas uči da ne zanemarujemo male zdravstvene tegobe. Ovo je priča o Marku Šipovcu, momku punom života, koji danas, ma koliko to neverovatno zvučalo, uprkos mnogim grešakama lekara – ima sreću da se bori za život.

Rođen 1975. u Beogradu. Školovao se u svom gradu, živeo jedan normalan život, bavio se glumom sportom… Danas ima druge hobije: pčele i pravljenje nameštaja. Čovek koji vodi zdrav život u skladu sa prirodom. Međutim, sudbina se surovo poigrala.

U septembru 2015. nakon letovanja, na članku mi se pojavila tačkica koja je ličila na mladež:

– Do decembra rapidno je narastao skoro do santimetra. Obratio sam se lekaru, čuvenom onkologu, koji je penzionisan i sad radi u dve privatne klinike. On je konstatovao da bi trebalo da se skine i to je odmah i učinjeno. Patologija je pokazala da je u pitanju melanom, jedan od najgorih oblika kancera kože, s vrlo lošim prognostičkim ishodom, što ja tada nisam shvatio, jer se niko nije potrudio da mi predoči ozbiljnost situacije. Rečeno mi je samo da treba da idem na kontrole na 3 meseca prvih godinu dana i da je to sve. Pitao sam da li treba još nešto da se radi, tumor markeri, da se menja ishrana… Odgovor je bio da NE , jer “tumor markeri za melanom ne postoje”, što, na žalost, nije bila istina. Ali, apsolutno sam verovao lekaru koga sam izabrao.

Šipovac dodaje da je svaka 3 meseca išao na kontrole gde su prepipavane žlezde i mesto ožiljka i da mu je rečeno da je sve ok. Međutim, tačno godinu dana od operacije, pred kontrolu, jedno sasvim obično veče pretvorilo se u pakao: na mestu ožiljka Marko je ispod kože napipao kuglice. Pozvao je onkologa i odmah sutra otišao na pregled. Onkolog mu je konstatovao isto.

Utvrđeno je da je u pitanju recidiv i zakazuje se operacija. Operacija je ipak zakazana za mart, a trebalo je skinuti dobar deo članka i izvaditi jednu žlezdu da se vidi da nije došlo do širenja.

– U međvremenu sam se čuo sa prijateljem iz Čikaga, kod koga sam bio samo nekoliko meseci ranije u gostima, što će se pokazati kao velika sreća jer sam imao vizu za SAD. Rekao sam mu za melanom, ali i za prognoze koje našim lekarima nisu delovale tako strašne. On me je pozvao već sutradan i rekao da je našao našeg čoveka, vrhunskog stručnjaka iz oblasti dermatologije koji se bavi i melanomima, ima privatnu praksu u Čikagu i dobitnik je prestižnih nagrada. Zatražio je da mu pošaljem svu dokumentaciju. Nije prošlo mnogo vremena do momenta kada me je doktor pozvao. Bio je iznerviran i blago rečeno skandalizovan. Objasnio mi je stepen bolesti i prognostičke ishode. Poslao literaturu da bih bolje shvatilo situaciju i objasnio koji su sve propusti učinjeni, npr. da nije izvršena resekcija nakon prve operacije kada je ustanovljeno da je u pitanju melanom, što je, inače, deo protokola. Tog trenutka sam shvatio da počinje moja borba za život, u jednom dahu izgovara Marko.

Posle druge operacije Beogradu, patologija je pokazala da se melanom vratio, ali da, na sreću, nije došlo do širenja na žlezde. Po zahtevu doktora iz Čikaga poslao sam kalupe tumora u Ameriku na DNK ispitivanje, kako bi se videlo kako dalje tretirati bolest.

Krajem maja Marku stižu rezultati iz Amerike. Utvrđeno je da je BRAF gen mutiran. Pored toga stigla je je još jedna šokantnija vest: pokazalo se da u žlezdi, za koju su lekari u Beogradu rekli da je čista, ipak postoje metastaze… Nakon svih propusta koji su napravljeni u lečenju ovog momka, preostalo mu je samo da odmah krene u Čikago i da se operacija izvrši istog momenta.

– Prilikom treće operacije u junu, u Čikagu su mi povađene železde iz prepone i stomaka. Četiri su bile pozitivne na kancer, sa onom iz Beograda ukupno pet. Hirurg koji me je operisao odrekao se svog honorara, a jedna dobrotvorna organizacija pokrila je ostale troškove jer sam spadao u kategoriju životno ugroženih ljudi. Nakon detaljnih pregleda i konsultacija zaključeno je da mi preostaje da nastavim borbu za život uz pomoć imunoterapije koja traje godinu dana a koje naravno nema kod nas u redovnoj proceduri ali može da se kupi – kaže Šipovac, koji je bio primoran da sada novčanu pomoć zatraži od humanitarne fondacije i naših humanih ljudi.

Akcija skupljanja novca za Marka odvijala se baš kako treba. Primio je određeni broj terapija. Na njegovu sreću, javila se Srpkinja iz Švajcarske i ona mu je pomogla da se priključi dvema studijama na Univerzitetskoj bolnici u Cirihu. U tom trenutku, život je za Marka izgledao potpuno drugačije. Naši humani ljudi mnogo su mu pomogli za vreme boravaka u Švajcarskoj, gde je odlazio na terapije nešto više od godinu dana.

Ali, 2019. godine isključen je iz studija.

Nastavlja tada da se leči imunoterapijom u Srbiji preko RFZO i u Hrvatskoj gde su terapije plaćene 24.000 evra.

Zatim je imao operaciju vidu transplatacije kože.

Ipak, stanje se pogoršalo krajem prošle godine. To ga, nije sprečilo da traga za novim opcijama i da se bori za svoj život, kao i svih ovih godina.

Pronašao je studiju u Hjustonu, koja je mogla da ga izleči. Uspeo čak da stigne poslednjim letom u Ameriku, pre zatvaranja granica zbog korona virusa.

Nazalost, studija je obustavljena, a lekari u Hjustonu su hitno pristupili Markovom lečenju. On je i dalje u bolnici, a za lečenje je potrebno oko pola miliona dolara.

Pokažimo još jednom humanost i solidarnost. Pošaljimo 393 na 3030.

Za više informacija posetite sajt budihuman.rs

COMMENTS

WORDPRESS: 0