Američki obrazovni sistem nudi veliki broj opcija za učenike. Postoji toliki niz škola, programa i lokacija da to može zbuniti učenike, kako međunarodne tako i one iz Sjedinjenih Država. Kada započnete potragu za školom, važno je da se upoznate sa američkim obrazovnim sistemom. Razumevanje sistema će vam pomoći da suzite svoje izbore i razvijete svoj obrazovni plan.
Obrazovna struktura
Osnovna i srednja škola (Primary and secondary school)
Pre visokog obrazovanja, američki učenici pohađaju osnovnu i srednju školu u trajanju od 12 godina. ove godine se nazivaju razredima, što znači da ukupno ima 12 razreda.
Oko šeste godine, aemrička deca počinju osnovnu školu, koja se u engleskom jeziku naziva ’primary’ ili ’elementary’. Pohađa se pet ili šest godina, nakon čega se prelazi u srednju školu.
Srednja škola se sastoji od dva programa: prva je „niža srednja“ škola (middle school/junior high school), a drugi je ’viša srednja’ (high school). Nakon završetka srednje škole (12.razred), američki studenti mogu nastaviti na koledž ili univerzitet. Fakultetsko ili univerzitetsko studiranje je poznato kao ’visoko obrazovanje’.
Sistem ocenjivanja
Kao i američki studenti, moraćete da predate svoje akademske transkripte kao deo prijave za upis na univerzitet ili koledž. Akademski transkripti su zvanične kopije vašeg akademskog rada. U Sjedinjenim Državama, ovo uključuje vaše „ocene“ i „prosek ocena“ (GPA), koji su mere vašeg akademskog dostignuća. Kursevi se obično ocenjuju korišćenjem procenata, koji se pretvaraju u slovne ocene.
Sistem ocenjivanja i GPA u Sjedinjenim Državama mogu biti zbunjujući, posebno za međunarodne studente. Tumačenje ocena ima mnogo varijacija. Na primer, dva učenika koja su pohađala različite škole predaju svoje transkripte na istom univerzitetu. Oboje imaju 3,5 prosek ocena (GPA), ali jedan učenik je pohađao prosečnu srednju školu dok je drugi pohađao prestižnu školu koja je bila akademski izazovna.
Univerzitet bi mogao drugačije tumačiti srednje ocene jer dve škole imaju dramatično različite standarde.
Stoga, postoje neke ključne stvari koje treba imati na umu:
- Trebalo bi da saznate koj je američki ekvivalent poslednjeg nivoa obrazovanja koji ste završili u svojoj državi
- Obratite posebnu pažnju na uslove za upis svakog univerziteta i koledža, kao i na pojedinačne diplomske programe, koji mogu imati drugačije zahteve od univerziteta
- Redovno se sastajte sa obrazovnim savetnikom kako biste bili sigurni da ispunjavate sve uslove.
Vaš savetnik će moći da vas posavetuje o tome da li morate da provedete dodatnu godinu ili dve pripremajući se za upis na univerzitet u Americi. Ako je međunarodni student ušao na američki koledž ili univerzitet pre nego što je stekao pravo da pohađa univerzitet u svojoj državi, vlade i poslodavci određenih država možda neće priznati američko obrazovanje studenata.
Akademska godina
Školski kalendar obično počinje u avgustu ili septembru i traje do maja ili juna. Većina novih studenata počinje na jesen, tako da je dobra ideja da međunarodni studenti takođe započnu studije na američkim univerzitetima u ovo vreme. Mnogo je uzbuđenja na početku školske godine i učenici za to vreme sklapaju mnoga lepa prijateljstva, jer se svi prilagođavaju novoj fazi akademskog života. Pored toga, mnogi kursevi su dizajnirani tako da ih studenti polažu u nizu, počevši od jeseni i nastavljajući se tokom godine.
Akademska godina u mnogim školama se sastoji iz dva termina koji se nazivaju „semestri“ (neke škole koriste tromesečni kalendar poznat kao „tromesečja“). Ipak, druge ustanove dalje dele godinu na tromesečni sistem od četiri semestra, uključujući opcione letnje sesije. U suštini, ako izuzmete letnju sesiju, akademska godina se sastoji od dva semestra ili tri kvartala.
Sistem visokog obrazovanja Sjedinjenih Država: nivoi studija
Prvi nivo: dodiplomski (undergraduate)
„Američki sistem je mnogo otvoreniji. U Hong Kong-u samo naučite šta nastavnik zapiše na tabli. U Americi razgovarate o pitanjima i više se fokusirate na ideje“.
Student koji pohađa koledž ili univerzitet, a nije stekao diplomu, studira na dodiplomskom nivou. Obično je potrebno oko četiri godine da biste stekli diplomu. Možete započeti svoje studije u potrazi za diplomom na društvenom koledžu, četvorogodišnjem univerzitetu ili koledžu.
Vaše prve dve godine studija od vas će se generalno tražiti da pohađate širok spektar časova iz različitih predmeta, poznatih kao preduslovi, odnosno obavezni predmeti: (prerequisite courses): društvene nauke, umetnost, istorija i sl. Ovo je u cilju postizanja opšteg znanja, osnova iz raznih predmeta pre nego što se fokusirate na određeno polje studija.
Mnogi studenti biraju da studiraju na lokalnom koledžu kako bi završili prve dve godine obaveznih predmeta. Oni će steći diplomu saradnika umetnosti (AA – Associate of Arts), a zatim će se prebaciti na četvorogodišnji koledž ili univerzitet.
„Oblast studiranja“ (Major) je specifična oblast studija na koju je fokusirana vaša diploma. Na primer, ako je nečiji smer novinarstvo, on će steći diplomu novinarstva. Od vas će se zahtevati da pohađate određeni broj kurseva iz ove oblasti kako biste ispunili zahteve za diplomu vašeg smera. Moratae izabrati svoj smer na početku treće godine studije.
Veoma jedinstvena karakteristika američkog obrazovanja je da moežte promeniti svoj smer više puta ako želite. Izuzetno je uobičajeno da američki studenti menjaju smer u nekom trenutku na osnovnim studijama. Često, učenici otkrivaju drug uoblast u kojoj se ističu ili uživaju. Američki obrazovni sistem je veoma fleksibilan. Imajte na umu da promena smera može dovesti do više kurseva, što znači više vremena i novca.
Drugi nivo: Diplomirani student u potrazi za master diplomom
Trenutno, diplomac sa završenim koledžom ili univerzitetom možda želi ozbiljno da razmisli o postdiplomskim studijama kako bi ušao u određene profesije ili unapredio svoju karijeru. Ovaj stepen je obično obavezan sa pozicije višeg nivoa u nauci bibliotekarstva, inženjerstva, bihejvioralnih nauka ili obrazovanju.
Štaviše, međunarodnim studentima iz nekih država je dozvoljeno da studiraju u inostranstvu samo na diplomskom nivou. Trebalo bi da se raspitate o akreditivima potrebnim da biste dobili posao u vašoj državi pre nego što se prijavite na postdiplomski univerzitet u Sjedinjenijm Državama.
Diplomski program je obično deo univerziteta ili koledža. Da biste dobili prijem, moraćete da polažete GRE ispit (Graduate Record Examination). Određeni masteri zahtevaju posebne testove, kao što su LSAT za pravni fakultet, GRE ili GMAT za poslovnu školu i MCAT za medicinsku školu.
Diplomski programi u potrazi za master diplomom obično traju jednu do dve godine da se završe. Na primer, MBA (master poslovne administracije) je izuzetno popularan studijski program koji traje oko dve godine. Drugi master programi, kao što je novinarstvo, traju samo godinu dana.
Većina master programa se sprovodi u učionici, a diplomirani student mora da pripremi obiman istraživački rad koji se zove „magistarska teza“ ili da završi „magistarski projekat“.
Treći nivo: Diplomirani student u potrazi za doktorskim stepenom
Mnoge postdiplomske škole smatraju sticanje magistarske diplome prvim korakom ka sticanju doktorata. Međutim, u drugim školama, studenti se mogu direktno pripremati za doktorat, a da pritom ne steknu master. Može proći tri godine ili više da se stekne doktorat. Za međunarodne studente, to može trajati čak pet ili šest godina.
Za prve dve godine programa većina doktorskih kandidata upisuje nastavu i seminare. Najmanje još godinu dana se sprovodi direktno istraživanje i pisanje teze ili disertacije. Ovaj rad mora da sadrži stavove, dizajne ili istraživanja koja nisu ranije objavljivana.
Doktorska disertacija je diskusija i rezime određene teme. Većina američkih studenata koji dodeljuju doktorate takođe zahtevaju od svojih kandidata da znaju čitanje dva strana jezika, da provode potrebno vreme „u ustanovi“ kako bi položili kvalifikacioni ispit koji zvanično prima kandidate na doktorski program i da polože usmeni ispit na istu temu kao što je i disertacija.
Karakteristike sistema visokog obrazovanja Sjedinjenih Država
graduation hat on US flag, education concept
Časovi se kreću od velikih predavanja sa nekoliko stotina učenika do manjih odeljenja i seminara (časova diskusija) sa samo nekoliko učenika. Atmosfera u učionici američkog univerziteta je veoma dinamična. Od vas se očekuje da podelite svoje mišljenje, argumentujete svoju tačku, učestvujete u diskusijama u razredu i održavate prezentacije. Međunarodni studenti ovo smatraju jednim od najiznenađujučih aspekata američkog obrazovnog sistema.
Svake nedelje, profesori obično zadaju čitanja iz određenih udžbenika. Od vas se očekuje da budete u toku sa potrebnom literaturom i domaćim zadacima kako biste mogli da učestvujete u diskusijama na času i razumete predavanja. Određeni studijski programi takođe zahtevaju od studenata da provode vreme u laboratoriji.
Profesori daju ocene za svakog studenta upisanog na predmet. Ocene se obično zasnivaju na:
- Svaki profesor će imati jedinstven skup uslova za učešće u nastavi, ali se od studenata očekuje da učestvuju u diskusijama, posebno na seminarskim časovima. Ovo je često veoma važan faktor u određivanju ocene učenika
- Povremena ispitivanja se obično održavaju tokom nastave
- Jedan ili više istraživačkih seminarskih radova, ili laboratorijskih izveštaja, se moraju podnositi za evaluaciju
- Dati su mogući kratki ispiti ili provere. Ponekad će profesori dati iznenadna testiranja (pop quiz). Ovo se ne računa u velikoj meri za ocenu, ali ima za cilj da inspiriše učenike da budu u toku sa svojim zadacima i prisustvom
- Završni ispit će se održati nakon završnog predavanja grupe
Poeni, ili krediti
Svaki kurs vredi određeni broj poena, ili kredita, kreditnih sati. Ovaj broj je otprilike isti kao broj sati koje student provede u nastavi za taj predmet svake nedelje. Kurs obično vredi tri do pet kredita.
Program sa punim kapacitetom u većini škola ima 12 ili 15 kreditnih sati (četiri ili pet kurseva po semestru) i mora se ispuniti određeni broj kredita da bi se diplomiralo. Očekuje se da se međunarodni studenti upišu na redovni program tokom svakog semestra.
Transferi (prenošenja poena ili kredita)
Ako se student upiše na novi univerzitet pre nego što završi diplomu, uglavnom se većina kredita stečenih u prvoj školi može iskoristiti za završetak diplome na novom univerzitetu. To znači da se student može prebaciti na drugi univerzitet i i dalje diplomirati u razumnom roku.
Vrste američkog visokog obrazovanja
Smiling Asian college student with pierced ear sitting on green lawn with tablet computer
#1 Državni koledž ili univerzitet (State college or university)
Državnu školu podržava i vodi državna ili lokalna uprava. Svaka od 50 američkih država ima najmanje jedan državni univerzitet i možda nekoliko državnih koledža. Mnoge od ovih škola javnih univerziteta imaju naziv države ili stvarnu reč „Država“ u svojim nazivima: na primer Washignton State University ili University of Michigan.
#2 Privatni koledž ili univerzitet
Ove škole su privatne, za razliku od škola koje su ogranak vlade. Školarina će obično biti viša od državnih škola. Privatni američki univerziteti i koledži su često manji od državnih škola.
Verski povezani univerziteti i koledži su privatneškole. Skoro sve ove škole primaju učenike svih veroispovesti i uverenja. Ipak, postoji procenat škola koji više vole da primaju učenike koji imaju slična verska uverenja kao ona u kojima je škola osnovana.
#3 Community College
Ovi koledži su dvogodišnji koledži koji dodeljuju diplome saradnika (prenosive), kao i sertifikate. Postoji mnogo tipova diploma saradnika, ali najvažniji faktor razlikovanja je da li je stepen prenosiv ili ne. Obično će postojati dve osnovne diplome: jedna za akademski transfer, a druga priprema studente da odmah uđu proces poslovanja. Diplome univerzitetskog transfera su generalno saradnik umetnosti ili naučni saradnik. Ono što je teže prenosivo jeste diplome saradnika primenjenih nauka i sertifikati o završetku.
Diplomci društvenih koledža najčešće prelaze na četvorogodišnje koledže ili univerzitete kako bi završili svoju diplomu. Pošto mogu da prenesu kredite koje su stekli dok su pohađali koledž, mogu da završe svoj diplomski progarm za dve ili više dodatnih godina. Mnogi takođe nude ESL ili Intenzivni program engleskog jezika, koji će pripremiti studente za kurseve na univerzitetskom nivou.
Ako ne planirate da steknete višu dipomu od diplome saradnika, trebalo bi da saznate da li će vas diploma saradnika kvalifikovati za posao u vašoj državi.
#4 Tehnološki institut
Tehnološki institut je škola koja obezbeđuje najmanje četiri godine studija nauke i tehnologije. Neki imaju diplomske programe, dok drugi nude kratkoročne kurseve.
Izvor: Studyusa.com
COMMENTS