Na debitantskoj utakmici na klupi reprezentacije Srbije Dragan Stojković je bacio kocku, uložio odmah svoj ugled i – pogodio. Orlovi su protiv Republike Irske istrčali u sastavu u kojem se ni oni nisu nadali, uz svo poštovanje svima bio je to kombinovani tim Srbije, koji se u jednom momentu zaljuljao iznad provalije, ali je našao put da u premijernom meču mundijalskih kvalifikacija osvoji tri boda – 3:2.
Piksi se kockao. Poslao je na teren tim bez mnogobrojnih aduta. Rešio je da ih čuva za Portugaliju. U Srbiji u kojoj večito malo fali da krenu sveopšte kritike novi selektor je pokazao da mu hrabrosti i samopouzdanja ne fali, da ga ima na pretek, kao kad je bio igrač. Pokazao je i da zaista, kao što je pričao, čvrsto veruje u sve fudbalere koje ima na okupu.
Dosta toga je štucalo, dosta toga nije bilo dobro, ali je za pohvalu snaga karaktera, koje je često ranije nedostajala, da se utakmica koja nema dobar tok preokrene i dobije.
Sve kada se sabere, Stojković je dobitnik večeri. Na kraju je još bilo i uzbudljivo, sa mnogo golova i to jako lepih golova. Za početak – dobar, tri. Tačno, dosta toga nije funkcionisalo najbolje, ali suludo je očekivati da čovek može da napravi revoluciju i da sa jednim i po treningom napravi od tima koji nije našao mesto među 32 u Evropi, mašinu koja će da gazi 90 minuta.
Za početak je i ovo sasvim dovoljno. Trokorak ka osvajanju jednog od prva dva mesta u grupi, udarac najvećem rivalu za poziciju broj dva, ako već Portugaliju avansno računamo kao najjači tim u ovom društvu.
COMMENTS