Miami Glasnik pruža šansu talentovanim ljudima, poreklom sa balkanskih prostora, koji sada žive i rade širom Amerike da podele svoju priču sa našim čitaocima. Ovaj put imali smo priliku i čast da razgovaramo sa mladom i veoma nadarenom umetnicom Gordanom Draganić. Gordana već duži period živi i stvara u Čikagu. Kada se radi i stvara ono što se oseća, lako se prepoznaje kvalitet. Tako je i Gordana svojim talentom skrenula pažnju na sebe.
Možete li nam reći nesto vise o vama, koliko dugo ste u Americi i koliko se dugo bavite umetnošću?
Umetnošću sam ozbiljno počela da se bavim tokom mog boravka u Americi, to je nešto više od pet godina. Kreativnost sam iskazala još kao mala, kroz časove glume, crtanja i pravljenjem kreativnih predmeta. Oduvek mi je bila razvijena mašta i privačile su me unikatne i atipične stvari. Po prvi put sam uzela četkicu u ruke i počela da bojim svoj život omiljenim bojama 2014. godine u Majamiju. Nije mi bilo teško da se opredelim za umetnički život, bilo je dovoljno da pratim svoje emocije i srce.
Kojom se vrstom umetnosti bavite?
Umetnost o kojoj pričam a koja me sada najbolje opisuje jeste slikarstvo. Međutim, slikarstvo nije moj jedini način izražavanja, tu je takodje i pirografija. Velika većina ljudi koja prati ono što ja radim bez izuzetaka se uvek začudi da sam ja zapravo samouka. Njihova reakcija i divljenje koje najčesće vidim na njihovim licima je ono sto mi pruža dodatno veru u sebe i svoj rad, pored neizostavne podrške od strane moje porodice iz Srbije. Kažu da sam prilično ambiciozna za jednog umetnika, koje uglavnom karakterišu skromnost i povučenost, kada kažem kako bih volela da svom talentu dodam i diplomu, nagradu za. Želim da sav moj trud ozvaničim i uramim, to je ono na čemu ću raditi u buducnosti. Moja velika želja je da imam svoju galeriju i studio gde ću po celi dan slikati, a gde će svi ljubitelji umetnosti i moji dragi prijatelji koji mi pružaju podršku od samog početka moći da me posete i da uživaju u mojim radovima.
Da danas budem budem bolja nego juče je ono što me pokreće i ne da mi mira. Beležim svaki momenat koji mi prođe kroz glavu i otuda moja inspiracija, bilo da sam budna ili da spavam. Belo platno za mene je izazov! Kada slikam na platnu ili radim pirografiju ja sam tada u sadašnjem trenutku. Za mene je umetnost umeće življenja. Ona mi omogućava da odem u svoj svet u kome mogu da se izrazim na jedinstven način, bez ikakve maske da prodrem u dubinu svoje duše i da se zapitam šta moje srce oseća i kuda me vodi, da se prepustim talasima ljubavi da me vode i odvedu u magični svet u kom ne postoje brige, problemi. Ljudi koji to prepoznaju naručuju moje radove i meni je srce puno kada vidim da moja slika ili ikona ukrašava nečiji dom.
Iza svake moje slike postoji priča koja je prati kao i razlog zašto je ona nastala. Ljubav je ključ svega što stvaram. Inspirišu me ljubav prema porodici, otadzbini, ljudima generalno, ljubav na daljinu, ljubav prema prirodi, nebu i zvezdama… To me pokreće. Želja mi je da prenesem emociju koja se u meni budi dok slikam, neke od tema mojih radova su oblici ženskog tela u univerzumu, predstavljene apstraktno akrilnim ili uljanim bojama.
- Koliko dugo vam je trebalo da naučite pirografiju i ako možete da u nekoliko rečenica objasnite kako funkcioniše ova tehnika?
U pirografiju sam se vrlo brzo zaljubila istražujući druge umetnike, njihove radove i tehnike. Nije mi preostalo ništa drugo nego da probam i tada sam otkrila neki drugi svet, svet u kojem ponalazim mir. Pirografija je totalno drugačija od slikanja na platnu. Crtanje na drvetu me umiruje i vraća u balans, tada sam u skladu sa sobom, a za to je potrebna mirna ruka, strpljenje. Svaka slika je sama za sebe, svaka je unikat. Drvo se pali olovkom a u zavisnosti od brzine pomeranja i temperature olovke dobijaju se različiti tonovi na drvetu. Na drvetu najčesće crtam likove svetaca, srpske junake, pišem ljubavne citate, posvete, a po potrebi radim i logoe za kompanije. Sve me podjednako ispunjava. Moj prvi i omiljeni rad na drvetu je duborez Svetog Jovana koji sam uradila sa samo 12 godina zajedno sa tatom.
Amerika je zemlja velikih mogucnosti i prilike su na svakom koraku. Moje mišljenje je da se u Americi od umetnosti može živeti. To je nešto čemu težim, da radim ono što volim i da živim od toga. Koristim svoje slobodno vreme da slikam i crtam, pošto preko dana radim u Trucking kompaniji kao Safety Manager.
Moji radovi se mogu pronaći na online prodavnici Etsy Shop ART BY GORDANAA .
Trenutno je u izradi i web sajt. Za sada najveći broj ljudi poručuje preko mog instagram profila ili preko email adrese artbygordanaa@gmail.com
Ovde u Čikagu još uvek nisam imala priliku da upoznam naše umetnike. Mada bih volela bih da upoznam od naše umetnike iz čitave Amerike i da se povežem sa njima, da razmenimo iskustva i mišljenja, mozda čak i da organizujemo izložbu sa humanitarnim ciljem. Imam podršku naše crkve i naših ljudi u Čikagu, posećujem srpske festivale i Srbijadu gde izlažem ikone na drvetu.
Poručila bih svima u Americi koji žele da se bave umetnošću da pre svega jaki razlozi čine jaka dela. Treba pratiti svoje instikte i upornost će se isplatiti.
COMMENTS