Podeljeni američki Vrhovni sud presudio je u petak da je administracija predsednika Džoa Bajdena prekoračila ovlašćenja kada je pokušala da poništi studentske kredite milionima Amerikanaca.
Konzervativne sudije, koje čine većinu, su u odluci – koju je podržalo šest sudija, dok je troje bilo protiv – u suštini ukinule plan od 400 milijarde dolara, koji je Bajden najavio prošle godine. To znači da će oni koji su uzeli studentske kredite morati ponovo da počnu da plaćaju rate od jeseni.
Bajden je u saopštenju naveo da je odluka Vrhovnog suda pogrešna i razočaravajuća, i da će uraditi sve što može da pronađe drugi način da pomogne “srednjoj klasi” kada je reč o kreditima.
Stav većine u sudu je da je administraciji bila potrebna podrška Kongresa za tako skup program i da ne važi argument da je Bajden imao ovlašćenja da poništi kredite pod dvostranačkim zakonom o studentskim kreditima iz 2003. godine (HEROES Act).
Šta praktično znači ukidanje pozitivne diskriminacije na američkim fakultetima?
Sutkinja Elena Kejgan napisala je u suprostavljenom mišljenju, koje je podržalo još dvoje liberalnih sudija, da većina u sudu “poništava zajedničku procenu zakonodavne i izvršne grane vlasti” i da su posledice da neće biti oproštaja dugova za 43 miliona Amerikanaca.
Očekuje se da će se rate za kredit nastaviti da se plaćaju u oktobru, najavljeno je iz Sekretarijata za obrazovanje. Otplaćivanje kredita bilo je zaustavljeno od početka pandemije koronavirusa pre više od tri godine.
Bajdenov program predviđao je poništavanje studentskih kredita u iznosu od 10.000 dolara za one koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje ili domaćinstva sa prihodima manjim od 250.000 dolara. Za građane kojiima je u okviru jednog programa bila potrebna još veća finansijska pomoć, bilo je planirano poništavanje dodatnih 10.000 dolara duga.
Za poništavanje duga prijavilo se 26 miliona ljudi, a 43 miliona bi ispunjavalo uslove, saopšteno je prethodno iz administracije. Troškovi plana bili su 400 milijarde dolara tokom 30 godina.
Udarac LGBTQ pravima
Vrhovni sud je u petak takođe presudio da ustavno pravo na slobodu govora dozvoljava nekim firmama da odbiju da pruže usluge za istopolna venčanja.
Kozervativna većina, šest naprema tri, presudila je tako u korist jedne veb dizajnerke koja se pozvala na svoju hrišćansku vjeru kada je pokušala da ospori zakon protiv diskriminacije u Koloradu.
Sudije su poništile presudu nižeg suda koji je odbacio zahtjev preduzetnice iz okoline Denvera Lori Smit da bude izuzeta iz zakona koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i drugih faktora.
Njena firma ” 303 Creative” dizajnira vebsajtove, a spor je bio usredsređen na zaštitu slobode govora garantovane prvim amandmanom američkog Ustava.
COMMENTS