Nije oduvek bilo tako. Za većinu, 17.jul je poprilično važan datum. Bez znanja mnogih, 1984.godine se desilo nešto što pogađa svakoga od nas: donet je Nacionalni zakon o minimalnoj starosti za konzumiranje alkohola, kojim je utvrđena zakonska starosna granica koja glasi: 21. godina.
Iako deluje da je odluka o starosnoj granici donešena sasvim slučajno (možda čak i proizvoljno) obzirom da ste legalno punoletna osoba već sa 18.godina, Kongres nije slučajno izabrao baš ovaj broj. Postoji duga i zanimljiva istorija o alkoholu u Americi i zašto je baš 21.godina zakonska granica za konzumiranje.
Pre 1984.godine, mnoge države su imale zakonski postavljenu granicu sa 18, 19 ili 20 godina.
Na kraju Prohibicije 1930-tih, zakonska starost za konzumiranje alkohola je bila 21.godina. Ovo merilo je važilo sve do 1971.godine kada je minimalno starosno doba za glasanje smanjeno na 18.godinu i samim tim su krenule i glasine povodom smanjenja minimalne zakonske starosti za konzumiranje alkohola. Između 1970. i 1975.godne, gotovo polovina država u Americi je spustilo svoju granicu za konzumiranje alkohola na 18. 19. i 20.godinu.
Međutim, ova odluka zasigurno nije donešena iz medicinskih razloga.
„Ništa od ovoga nije imalo nikakvu medicinsku ili psihološku osnovu već je imalo veze sa pravima i odgovornostima koje se dodeljuju ljudima definisanim kao odraslima“, navodi Alix Caster, pedijatar iz Orlando Health Associates-a za Teen Vogue. „Zapravo, većina je smatrala da je osamnaestogodišnjak, koji je dovoljno star da bude pozvan da se bori u Vijetnamskom ratu, svakako bio dovoljno star da poseduje pravo glasa i pravo na konzumiranje alkohola“.
Kako je zakonska starost za konzumiranje padala širom zemlje 1970tih, zvona za uzbunu su počela da se pale, kako primećuje licencirani klinički psiholog, dr Suzette Glasner-Edwards, vanredni profesor na UCLA Semel Institutu za neurološke nauke i istraživanje ljudskog ponašanja.„Dokazi istraživanja nakon tog vremena snažno sugerišu da je porast saobraćajnih nesreća među mladima povezan sa ovim smanjenjem minimalne zakonske starosti za konzumaciju alkohola“, objašnjava dr Glasner-Edwards za Teen Vogue. „Kao rezultat ovoga, napor građana je počeo da podstiče države da ponovo uspostave 21.godinu kao minimalnu zakonsku granicu“.
Starosna granica je povećana na 21.godinu zahvaljujući saveznom finansiranju autoputeva.
1984.godine je usvojen Nacionalni zakon o minimalnoj starosti za konzumiranje alkohola, koji navodi da će savezna sredstva za autoputeve biti uskraćena onim državama koje nisu uspele da utvrde najnižu zakonsku starost za konzumaciju u 21.godini. Do 1988.godine, sve države su usvojile ovu najnižu starosnu granicu.
Sjedinjene Američke Države imaju jednu od najviših zakonski dozvoljenih starosnih granica na svetu.
Zajedno sa Islandom, Japanom i Južnom Korejom, Sjedinjene Države su jedna od samo nekoliko razvijenih zemalja koje imaju minimalnu zakonsku granicu za alkohol koja prelazi 18.godinu, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije. U nekim zemljama poput Belgije i Nemačke, šesnaestogodišnjacima je dozvoljeno da kupuju alkohol. Međutim, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti sugerišu da je došlo do smanjenja godišnjih smrtnih slučajeva u saobraćaju za 16%, kao rezultat postavljanja minimalne zakonske starosti za piće na 21.godinu – što iznosi oko 800 spašenih života godišnje, po navodima American Jorunal of Public Health. Ono što je takođe zanimljivo jeste da je distanca mladih u odnosu na konzumiranje alkohola rezultirala i učestalijim pohađanjem nastave; u poređenju sa državama koje su imale zakonsku starosnu granicu sa 18 godina, učenici su imali 13% veću šansu da ostanu u školi kada je zakonska starost za konzumaciju alkohola bila definisana brojem 21.
Podizanje minimalne starosne granice dovelo je do smanjenja opšte konzumacije alkohola među svim mladim odraslim ljudima, čak i sa lakim pristupom alkoholu.
U godinama koje su usledile nakon Nacionalnog zakona o minimalnoj starosti, konzumacija alkohola među mladima od 18.do 20.godina je opala za 19% a pad od 14% se dogodio u starosnoj granici od 21. do 25.godine. Ovo je bilo posebno zanimljivo jer je istraživanje pokazalo da većina maloletnih ljudi navodi da je alkohol „prilično lako“ ili „vrlo lako“ dobiti. Kada je reč o alkoholu, čini se da su i najmanje provere ponašanja vrlo važne, navodi dr Glasner-Edwards. „Ako to zahteva više napora, svakako kupuje osobi malo vremena da razmisli koliko joj je zapravo važno da pije u tom konkretnom trenutku ili da razmotri potencijalne negativne posledice pijenja“, objašnjava dr Glasner-Edwards. „Čini se da su ove barijere važne za mlade ljude koji će profitirati od zakona o minimalnoj starosti“.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i danas maloletničku konzumaciju alkohola naziva „problemom javnog zdravlja“.
To je zbog nekoliko zdravstvenih rizika koji su povezani sa ovim problemom, kako je navedeno u Pozivu na akciju Surgeon General-a 2007. Ti rizici su zapravo prikaz maloletničke konzumacije alkohola kao glavnog uzročnika smrtnih slučajeva od telesnih povreda (što je takođe i glavni uzročnik smrti osoba mlađih od 21.godinu), ozbiljnih zdravstvenih problema poput trovanja alkoholom kao i prikaz negativnih efekata na mozak koji je u procesu razvijanja.
Izvor: Teen Vogue
COMMENTS