Vrhovni sud odbio da vrati sudijama pravo pauziranja deportacija

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je u utorak, 27. oktobra 2026. godine, hitan zahtev da se imigracionim sudijama vrati ovlašćenje da pojedine deportacione predmete privremeno sklone sa aktivnog spiska. Na snazi tako ostaje zabrana koja važi na celoj teritoriji zemlje i sudijama onemogućava da primenjuju propis donet za vreme administracije Džozefa Bajdena.

Zahtev su podnela tri grada i jedna organizacija koja pruža pravnu pomoć imigrantima. Tražili su da se suspenduje presuda saveznog suda kojom je propis poništen. Odluka Vrhovnog suda stala je u jednu rečenicu, bez obrazloženja, a nijedan sudija nije javno izneo izdvojeno mišljenje.

Šta je administrativno zatvaranje predmeta

Praksa je poznata kao administrativno zatvaranje. Imigracioni sudija njome privremeno uklanja predmet sa aktivnog kalendara dok podnosilac čeka odluku o humanitarnoj zaštiti, viznoj peticiji ili drugom zahtevu koji bi mu omogućio da ostane u zemlji. Predmet se kasnije može ponovo otvoriti.

Tu mogućnost su koristile žrtve krivičnih dela koje sarađuju sa policijom, deca koja traže poseban imigracioni status i ljudi koji čekaju odluke po drugim zahtevima. Prema državnim statistikama, oko 360.000 imigranata dobilo je administrativno zatvaranje predmeta između 1990. i 2026. godine. Dok zabrana važi, postupci teku dalje i onda kada su zahtevi za zaštitu još u proceduri.

Tužba Teksasa i presuda iz juna

Ograničenje proizlazi iz tužbe koju je Teksas podneo 22. juna protiv Trampove administracije. Istog dana Ministarstvo pravde složilo se sa stavom te savezne države da je propis nezakonit, a savezni sudija Rid O'Konor doneo je presudu na osnovu saglasnosti stranaka i poništio pravilo na nivou cele zemlje.

Bajdenova administracija je ovu praksu zvanično ozakonila propisom iz 2024. godine i vratila diskreciono pravo koje je bilo ograničeno tokom prvog mandata Donalda Trampa. Posle Trampovog povratka na funkciju 2025. godine, Ministarstvo pravde promenilo je stav i tvrdilo da imigracione sudije nemaju ovlašćenje da neograničeno obustavljaju postupke. Teksas je tvrdio da propis prevazilazi savezni imigracioni zakon. O'Konorova presuda ujedno je administraciji zabranila da ubuduće donosi slične propise bez izričitog ovlašćenja Kongresa.

Prema navodima organizacije Immigrant Legal Resource Center, pojedini imigracioni sudovi već su do septembra počeli da ponovo otvaraju administrativno zatvorene predmete, tumačeći junsku presudu široko. Ista organizacija ukazala je i na probleme u postupanju po zahtevima za obustavu postupka udaljenja, zasebnu proceduru kojom se deportacioni predmet može okončati.

Ko je tražio intervenciju

Baltimor u Merilendu, Kolumbus u Ohaju, Nju Hejven u Konektikatu i kalifornijska pravna organizacija Centro Legal de la Raza tražili su da se uključe u postupak. Optužili su Teksas i Trampovu administraciju da su uskladili pravne korake kako bi uklonili propis zaobilazeći savezna pravila o donošenju regulative.

Zastupani preko organizacije Democracy Forward, podnosioci su tvrdili da je dogovor zaobišao Zakon o upravnom postupku, savezni propis koji od agencija traži javno obaveštenje i rok za komentare pre ukidanja regulative. Gradovi su upozorili da bi ukidanje ove prakse moglo da odvrati imigrante koji su žrtve krivičnih dela od saradnje sa policijom i da poveća broj deportacija među stanovnicima. Centro Legal je naveo da će potražnja za pravnom pomoći rasti kako se postupci budu ubrzavali.

O'Konor je 21. avgusta odbio njihov zahtev za intervenciju. Ocenio je da su tvrdnje gradova o izgubljenim poreskim prihodima i smanjenoj saradnji žrtava previše spekulativne da bi zasnovale pravni interes. Savezni pravni zastupnici potom su od Vrhovnog suda tražili da odbije hitnu meru, tvrdeći da podnosioci nemaju procesnu legitimaciju i da nisu dokazali neposrednu štetu. Ministarstvo pravde istaklo je i da junska presuda deluje unapred i da ne nalaže automatsko ponovno otvaranje ranije zatvorenih predmeta.

Pošto je Apelacioni sud Petog okruga odbio da suspenduje presudu, gradovi i Centro Legal obratili su se Vrhovnom sudu. Žalba se i dalje vodi pred Petim okrugom, gde sudije treba da odluče da li podnosioci uopšte mogu da se uključe u postupak i ospore junsku presudu.